Είμαστε ήδη στον Ιανουάριο του 2012 και η ευρωπαϊκή κρίση δεν εμφανίζει κανένα σημάδι υποχώρησης. Ενώ υποτίθεται ότι το 2011 θα ήταν το έτος κατά το οποίο οι Ευρωπαίοι ηγέτες θα κατάφερναν εν τέλει να θέσουν την κρίση υπό έλεγχο, τα προβλήματα της Ευρωζώνης πηγαίνουν από το κακό στο χειρότερο. Αυτό που στην αρχή ήταν μια κρίση της Ελλάδας έγινε στη συνέχεια κρίση του ευρωπαϊκού Νότου και μετατρέπεται πλέον σε πανευρωπαϊκή κρίση. Πράγματι, από τα τέλη του 2011, τράπεζες και κυβερνήσεις άρχισαν να επεξεργάζονται εναλλακτικά σενάρια για το ενδεχόμενο κατάρρευσης της νομισματικής ένωσης.Τίποτα από όλα αυτά δεν ήταν αναπόφευκτο. Ό,τι έγινε αποτελεί αντανάκλαση της αδυναμίας των ευρωπαϊκών ηγεσιών να σταματήσουν την εξέλιξη δύο παράλληλων φαύλων κύκλων…
Η Ελένη Τρίαρου είναι ένα παιδί 5 χρονών από το Παραλίμνι της Κύπρου, που από τις αρχές Αυγούστου νοσηλεύεται στο Great Ormond Street Hospital του Λονδίνου, όπου υποβλήθηκε σε μεταμόσχευση μυελού των οστών ύστερα από διάγνωση των γιατρών μιας μορφής Συνδυασμένης Ανοσοανεπάρκειας. Τον τελευταίο μήνα ωστόσο, η μικρή Ελένη εμφάνισε κακοήθη όγκο στο πρόσωπο με αποτέλεσμα να τίθεται σε κίνδυνο η ίδια της η επίγεια ζωή.
Εμείς οι συγγενείς της μικρής Ελένης παρακαλούμε θερμά κάθε προσευχόμενο άνθρωπο να προσευχηθεί τόσο για την Ελένη όσο και για τους γονείς της. Κυρίως όμως να προσευχηθεί για το όποια και να είναι η κατάληξη της Ελένης : » ο Πνευματικός λόγος που επέτρεψε ο Θεός μας τούτη τη δοκιμασία στην οικογενειά μας …να πιάσει τόπο και να σημάνει την Πνευματική μας Μετάνοια».
Ονόματα Γονέων: Φώτης & Δέσποινα
Αδελφός : Ιάκωβος
… και λοιποί συγγενείς
ΠΑΡΑΚΑΛΩ ΠΡΩΟΘΗΣΤΕ ΤΟ ΜΗΝΥΜΑ ΣΕ ΟΠΟΙΟΝ ΠΙΣΤΕΥΕΤΕ ΟΤΙ ΜΠΟΡΕΙ ΝΑ ΒΟΗΘΗΣΕΙ
Χριστιανοί! Τολμάμε να δίνουμε στους εαυτούς μας το χαρακτηρισμό Χριστιανός. Και τολμάμε να μιλάμε για τους Πατέρες της Εκκλησίας λες και είμαστε παιδιά τους, ακριβώς όπως οι Φαρισαίοι ονόμαζαν τους εαυτούς τους χωρίς καμμιά ντροπή παιδιά του Αβραάμ τη στιγμή που έκλειναν τα αυτιά τους στην Αλήθεια που στεκόταν μπροστά τους και τους μιλούσε!Παρακολουθήσαμε το Σάββατο 14 Ιανουαρίου 2012 στο Αμφιθέατρο του Πολεμικού Μουσείου την εκδήλωση με θέμα «Τα αίτια της κρίσεως στην Ελλάδα και προτάσεις για την υπέρβαση της» που διοργάνωσε η Εστία Πατερικών Μελετών.
Άνθρωποι που υποτίθεται είναι χριστιανοί και πατριώτες και πιστοί στις Παραδόσεις δημιούργησαν Ίδρυμα για τη μελέτη των Πατέρων –υποτίθεται. Χωρίς να θέλουν καμμία ανάμειξη στην πολιτική –υποτίθεται. Και οργανώνουν καθαρά πολιτική συγκέντρωση. Κι αυτοί, οι κοπτόμενοι υπέρ των Παραδόσεων και των Πατέρων, καλούν για ομιλητή τον κύριο Καζάκη. Ο οποίος έχει πει: «Είμαι άθεος όχι γιατί δεν είμαι χριστιανός. Είμαι άθεος εκ πεποιθήσεως. Είμαι άθεος έναντι σε κάθε δόγμα και έναντι σε κάθε θρησκευτική προσήλωση.»
Αυτοί οι νεοπατερικοί «παραδοσιακοί» «χριστιανοί» εντελώς «μη-πολιτικά» καλούν τον κύριο Καζάκη για να τους δώσει τα μη-πολιτικά φώτα του, γιατί δεν ασχολούνται με την πολιτική! Τον καλούν γιατί έχει την ανάλογη «πατερική» σοφία και τις γνώσεις για να δώσει διέξοδο στις ανησυχίες τους και λύσεις στα προβλήματά τους! Πάντα μη-πολιτικά!…
Κι όταν ο πρόεδρος της Παρατάξεώς «ΚΟΙΝΩΝΙΑ» με την ευγένεια και τη διακριτικότητα που τον χαρακτηρίζει ζήτησε να κάνει μια μικρή παρέμβαση, του απάντησαν ότι δεν δέχονται να μιλήσουν εκπρόσωποι πολιτικών κομμάτων! Και δεν χαιρέτησαν καν την παρουσία του. Χαιρέτησαν όμως δημόσια την παρουσία του κ. Σταμπολιάδη, που όλοι ξέρουν ότι μιλάει εξ ονόματος του κόμματος του κ. Παπαθεμελή! Επιτέλους, βρε παιδιά, ξαναβρήκαμε το ήθος των Πατέρων μας! Είδατε τι καλό μας κάνει η μελέτη τους; Μας μαθαίνει τον χαρακτήρα τους. Μας μαθαίνει πώς να βγάζουμε τα μάτια των αδελφών μας και να αγκαλιάζουμε με ολόψυχη εγκαρδιότητα τους ειδωλολάτρες!… Ακριβώς όπως έκαναν και εκείνοι!…
Έτσι μπράβο! Για να σώσετε τον Τόπο εσείς και οι όμοιοι σας! απο το Ορθοδοξο Βημα
петак, 13 јануар 2012 22:11
Небоземна радост најсветлијег празника Христовог Рођења и очовечења заблистала је у Љуљачкој светињи и у срцима многих верника, који су овај велики празник заједно са својим епископом Артемијем дочекали у њој.
Уочи овог великог празника, „мајке свих празника“ како га назива свети Златоуст, у манастиру светог Претече одслужена је кратка али свечана служба освећења и налагања бадњака. На њој се свечано и торжествено, први пут ове године, заорило сложно и одушевљено појање радосног божићног тропара „Рождество Твоје Христе Боже наш…“.
Након паљења бадњака у манастирској трпезарији постављена је вечера за све присутне, међу којима је било верника и из најудаљенијих Српских земаља.
Тачно у поноћ започела је празнична служба са Великим повечерјем и Јутрењем, у наставку којег је одслужена света архијерејска Литургија. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, уз саслуживање петнаестак клирика наше Епархије.
Током свете Литургије прочитана је Божићна посланица коју је епископ Артемије упутио својој пастви, поводом овог великог празника.
Духовна радост је и овом приликом својим изобиљем надоместила све недостатке овоземаљског живота.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Бадње вече.
_________
__________
А Р Т Е М И Ј Е ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У Е Г З И Л У Свему свештенству, монаштву и свима правоверним Синовима и кћерима Сверадосни хришћански поздрав
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
„Засијао си од Дјеве Христе, духовно Сунце правде, и звезда показа Тебе несместивог Који си се сместио у пећини. Мудраце си упутио на поклоњење твоје, са њима Те и ми величамо: Животодавче, слава Ти“! Тропар на Паримејима на Вечерњи
Небо и земља данас се веселе, Анђели и људи духовно прослављају, јер онима који су у тами и сенци смрти, Бог се јави у телу као „Отроча младо“, рођен од Дјеве у пећини Витлејемској. Пећина и јасле Га са радошћу примише; Пастири витлејемски који му се први поклонише, већ Га проповедају; Мудраци са истока, вођени чудесном звездом, журно хитају дарове носећи; Ирод, цар опаки, се смућује чувши о рођењу Новога Цара. Све је у покрету, све и сви осећају да се нешто необично, нешто ново догађа. А ми, шта ми радимо, браћо и сестре, ове чудесне ноћи и овог сверадосног дана? Ми се придружујемо, иако нечистим устима, хоровима Анђела и са њима Му хвалу приносимо радосно кличући: Слава Богу на висини, и на земљи мир, јер дође очекивање народа – Господ Христос, Емануил, да нас спасе од робовања ђаволима.
Немоћан је људски језик да речима искаже сву дубину тајне данашњег празника, али га срце осећа и, као поигравајући, говори нашем уму да се данас десило преславно чудо: Дјева рађа и утроба остаје неповређена; Реч Божија се оваплоћује и од Оца се не одваја; небо и земља се удружују у једно, јер данас Бог на земљу дође и човек на небо узиђе. Отуда, драга децо духовна, нема ништа важније од Божића. Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет и постао човек. Господ је на Божић добио ново име; назван је Емануил, што значи „с нама Бог“ (Мт. 1, 23). А дотле, до тог првог Божића од пре две хиљаде година ко је био с нама? Ђаво! Ђаво кроз грехе, кроз страсти, кроз сваки грех почев од оног Евиног и Адамовог у Рају па до последњег човека. И још једно име које Архангел Гаврило донесе, име Исус, што значи Спаситељ. Спаситељ од чега? Управо од греха, од смрти, од ђавола. Страшно је било живети људима на земљи где ђавола има, а Бога нема. Такав живот, је живот у паклу.
Али, долази Господ, долази Спаситељ управо да људе ослободи тог ужасног присуства ђавољег, да човека спаси. То је програм и мисија Богомладенца Исуса – Спаситеља, чије рођење данас свечано и радосно прослављамо. Јер, гле, Он је дошао да спасе свет од греха, јер је Он једини јачи од греха. То није могао учинити нико од људи, од царева, од војсковођа, од научника. И нико од Анђела и Арханђела, од Херувима и Серафима. Једино Он, Бог Који је постао човек, могао је да из човека истера грех, да истера то најстрашније чудовиште које човека баца у смрт. До Господа Христа у овоме свету царује смрт, царује кроз грех (Рим. 5, 12-14). Уствари, кроз грех и смрт над људима царује ђаво. Долазак Господа Христа у овај свет представља објаву рата греху, смрти и ђеволу. Јер само је Господ јачи од њих, само их Он побеђује и уништава и тако спасава човека и дарује му живот вечни.
– Звезда наде која је веома обрадовала мудраце, нека утеши са својим светлом сваког преплашеног путника кроз живот, који је у опасности да залута.
– На Божићни дан нека у ваше домове и ваша срца дође Христос и нека остане са вама, не само током нове године, већ све до краја вашег живота.
– Прославите свете дане Дванаестоднева у миру и достојанству, са вером и доследношћу, са чистом савешћу и у великој радости.
ОПЕТ ЋЕ ЗАСВЕТЛЕТИ ЗВЕЗДА
Драги моји читаоци, унаточ свој беживотности данашњег времена, која прикрива звезду Витлејма, ни једна сумња не треба да постоји у срцу верника, да ли ће звезда Витлејма опет засветлети и да ли ће се пројавити ново доба за човечанство.
Са том неклонулом вером и надом наравно, ујединимо наше гласове са гласом наше Цркве, и радосно запевајмо:
«Рођење Твоје Христе, Боже наш, обасјало је свет светлошћу богопознања, јер тада је оне што звезде обожаваху, звезда научила да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе, Исток с висине; Господе Слава Ти!».
понедељак, 09 јануар 2012 10:35
СВЕТОГОРЦИ ЕКУМЕНИСТИ
Прошле године обављена је хиротонија новог Епископа Цариградске Патријаршије Елпидофора, са титулом пруски. Пруса је град у Витинији, у подножју планине Олимпа, недалеко од Цариграда, са азијске стране. Наравно да тамо данас нема православних верника, нема свештеника нити појца у црквама. То је још један Епископ Цариградске Патријаршије без своје пастве. Кога ће онда напасати, о ком ће разумном стаду бринути, ко му је поверен на пастирствовање?
Ради се о једном одабраном изданку Патријарха Вартоломеја, који је у говору на хиротонији веома истакао чињеницу своје привржености и везаности за личност Патријарха Вартоломеја. Са друге стране, Патријарх Вартоломеј је у свом обраћању нагласио да је управо зато што у њега полаже велике наде и дао му име Елпидофорос (од грчке речи ελπίς, елпис – нада; Надоносац). Додао је притом, обраћајући се, тада још увек, о. Елпидофору, да своју службу треба да обавља „чесно, са смирењем, са срцем, јер ‘не видимо добро осим срцем. Суштина је невидљива за очи’. Тако нас учи Мали Принц“, закључио је Патријарх Вартоломеј.
Солунски Теолошки факултет није доделио Папи медаљу
Недавно је Теолошки Факултет Универзитета у Солуну издао Саопштење којим демантује да је Богословски одсек овог Факултета доделио Папи Бенедикту златну медаљу.
Факултет наводи да се тај чин дугује групи студената постдипломаца, који су приступили уручењу ове медаље без знања Теолошког Факултета
Ватикан је тај чин својевремено приписао Богословском одсеку Теолошког Факултета у Солуну. Факултет је од Ватикана захтевао да демантује вест коју је објавио.
Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on Ιαν 1st, 2012 | Filed under: Român (ROYMANIKA)
MITROPOLITUL AUGUSTIN DE FLORINA: DESPRE O TURMĂ ŞI UN PĂSTOR, VIZITA PAPEI, VATICAN. “NOI VOM FI MUCENICI”. “TOŢI SĂ SE POCĂIASCĂ!”
DIN CARTEA “PĂRINTELE AUGUSTIN – 2000, ÎNVAŢĂ, SFĂTUIEŞTE, MUSTRĂ, ÎNDRUMĂ”:
3 – 12- 2000
După Dumnezeiasca Liturghie, Stareţul vizitează Mănăstirea Sfântului Augustin din Florina şi răspunde la nedumeriri. Subiectul este în jurul cuvântului: „Şi va fi o turmă şi un păstor”. Privirea vie a Stareţului îi priveşte şi îi urmăreşte pe toţi şi pe toate câte se întâmplă în jurul lui. [De asta oricine se poate încredinţa şi din aceste fotografii neînsufleţite.] Este un răspuns puternic către toţi cei care fără frică de Dumnezeu au împrăştiat minciuni în jurul sănătăţii luptătorului ierarh. Privirea aceasta, care – uneori bucuroasă, iar alteori mustrătoare – trece prin inima credinciosului, arată că Dumnezeu păstrează într-un trup sfinţit de bătrân o inimă înflăcărată, tânără şi un duh viu cu deplină luciditate. Îşi doreşte să vadă feţe bucuroase, vesele. Dacă vede pe cineva gânditor, imediat îi adresează întrebarea: „La ce te gândeşti?”. La arhondaricul mănăstirii, Stareţul a spus: – Cine a liturghisit aici? (…). Şi adresându-se părintelui Ierotei, îl întreabă: – Ce-ai spus la predică? (…) Apoi, observând feţele tuturor celor care aşteptau gânditori să audă vreun cunvânt de folos, a spus: – Vă văd pe toţi gânditori. – Am aşteptam să veniţi în mănăstire, ca să vă ascultăm. Atunci, zâmbind, zice: – Bine că îmi ziceţi, ca să… nu mai trec. Văzând în faţa lui pe cineva cu acelaşi nume, Augustin din Ptolemaida, elev de gimnaziu III, îi spune înţepându-l cu o glumă: – Ai gânduri să ajungi episcop? După aceea au început întrebările, după ce mai întâi i s-a comunicat despre venirea papei în Elada şi primirea lui de către stat. I s-a pus şi întrebarea: – Este bine să vină papa în Elada? A răspuns: – Nu, nu este bine. Atunci, Arhiepiscopul Atenei să se ducă la Roma şi să le vorbească despre Ortodoxie. Nu sunt mici, ci mari diferenţele dintre papa şi Ortodoxie. – Putem să spunem Biserică Vaticanului? – Nu. – Ce legătură trebuie să avem cu papa? Dacă spunem „Nu-l primim!”, ne zic că n-avem iubire. Ce trebuie să punem înainte iubirea sau adevărul, care a fost denaturat? – Adevărul. Într-o predică mai veche Stareţul a spus: – Iubirea fără adevăr este o iluzie, o înşelăciune. Continuând acum, zice: – Nu este bine să-i deschidem porţile papei. Este încă departe ziua în care nu doar popoarele, ci şi Biserica se va uni şi va fi o singură turmă şi cu un singur păstor. – Părinte, cum înţelegeţi acest text: „Şi va fi o turmă şi un păstor”? – Eterodocşii îşi vor recunoaşte greşelile lor şi vor veni la Ortodoxie şi astfel „Va fi o turmă şi un păstor”. Este însă departe încă ziua în care se va împlini acest lucru. Popoarele s-au despărţit în fel şi chip. Dar va veni o zi în care se vor uni din nou popoarele, întorcându-se la Ortodoxie. Sunt mulţumit că vă adunaţi aici şi vă exprimaţi în mod ortodox. Fie ca Dumnezeu să vă aibă lângă El. Doctorul ce zice? Te foloseşti când vii aici? (…) Nu e exclus ca între catolici să existe şi câţiva care se exprimă în mod ortodox, dar între ei există şi antihrişti. Timpul şi Judecătorul va arăta asta. Rugaţi-vă „pentru unitatea tuturor”. Ca să nu obosească Stareţul, Părintele Ierotei îi zice: – Daţi-ne binecuvântarea dumneavoastră, ca să plecăm. Şi Părintele Augustin, zâmbind, îi zice: – Tu ce te grăbeşti? Stareţa Singlitichia foloseşte prilejul care i se dă şi-l invită pe Părintele Augustin şi pe toţi cei de faţă la masă, zicându-i: – Sunteţi întemeietorul şi ctitorul mănăstirii, dar n-aţi mâncat niciodată cu noi. Rămâneţi astăzi şi binecuvântaţi masa noastră. Şi Părintele Augustin, spune zâmbind: – În mâncare vreţi să fie unitatea? Este nevoie de rugăciune şi ascultare. Noi, elenii, suntem foarte dezbinaţi. – Spuneţi-ne, Părinte, şi ceva despre „laudatio” pe care vi l-a adresat Sfântul Sinod, pentru luptele dumneavoastră în timpul Ocupaţiei. Nu răspunde. Schimbă vorba şi zice: – Faceţi rugăciune. Când l-au întrebat din nou, „Cum s-a simţit în timpul rostirii cuvântului de „laudatio”?”, iarăşi n-a răspuns. Numai când au schimbat întrebarea, a acceptat să răspundă. Spuneţi-ne ceva despre Ocupaţie. – Au fost zile rele, dar sperăm că toţi ne vom uni sub Domnul nostru Iisus Hristos. Aceasta este nădejdea noastră. Aşa va veni unitatea. Acum, cum va veni această unitate, nu se ştie. Noi vom fi mucenici. Această unitate care există astăzi nu este reală. Cum ar fi fost corect? Toţi să se pocăiască. M-am bucurat să vă văd. Şi să rămâneţi în unitate şi în iubire.
TRADUCERE: FRĂŢIA ORTODOXĂ MISIONARĂ “SFINŢII TREI NOI IERARHI”
Η σατυρική κηδεία της Ελλάδος αφήνει αδιάφορη την Κυβέρνηση;
Άλλη μια προσβολή της Ελλάδος σημειώθηκε στις 14 Ιανουαρίου 2012, αυτή τη φορά από τα Σκόπια.
Κατά την διάρκεια του καρναβαλιού στο Βέβτσανι, το οποίο διοργανώνεται κάθε χρόνο στις 13 και 14 Ιανουαρίου, οι καρναβαλιστές τέλεσαν την κηδεία της Ελλάδος η οποία είχε σαν κατάληξη το κάψιμο της Ελληνικής σημαίας.
Είναι απορίας άξιο γιατί τα ΜΜΕ δεν έδωσαν μεγάλη έκταση αποδοκιμάζοντας και ζητώντας εξηγήσεις, για το προκλητικό αυτό γεγονός, που προσβάλει την Πατρίδα μας, αλλά το αντιμετώπισαν σαν θέμα δευτερευούσης σημασίας; Αντίθετα τα Σκόπια, προβάλλουν διαρκώς το θέμα εξευτελίζοντας τη Χώρα μας.
Ολόκληρο το καρναβάλι είχε θέμα την κηδεία της Ελλάδος και το θεωρούμε απλά πολιτική σάτιρα;
Γιατί δεν έχει ήδη ζητήσει εξηγήσεις η Ελληνική Κυβέρνηση από την πολιτική ηγεσία των Σκοπίων, παρά περιοριστήκαμε στο διάβημα της επικεφαλής του Γραφείου Συνδέσμου της Ελλάδος στα Σκόπια;
Ο Πρωθυπουργός είναι Πρωθυπουργός μόνο για τα οικονομικά θέματα της Ελλάδος; Τι δήλωσε για το θέμα;
Αντίθετα ο Υπουργός Εξωτερικών των Σκοπίων όχι μόνο δεν καταδίκασε τις εκδηλώσεις αλλά τις χαρακτήρισε «διαμάντι της Μακεδονικής παράδοσης»! Κι εμείς οι Έλληνες ασχολούμεθα με το «κούρεμα»!
Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on 
Ιαν 7th, 2012 | 
Filed under: ΜΗΝΥΜ. ΠΑΡΑΛ. ΠΡΟΩΘ.
Be the first! 
