Αυγουστίνος Καντιώτης



H AMAΡΤΙΑ ΕΙΝΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΗ ΧΡΕΩΚΟΠΙΑ – ГРЕХ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СТЕЧАЈ

Κυριακὴ τοῦ Ἀσώτου (Λουκ. 15,11-32)

H AMAΡΤΙΑ ΕΙΝΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΗ ΧΡΕΩΚΟΠΙΑ

«Καὶ ἐκεῖ διεσκόρπισε τὴν οὐσίαν αὐτοῦ ζῶν ἀσώτως» (Λουκ. 15,13)

ΤΟΥ ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΦΛΩΡΙΝΗΣ π. ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΥ ΚΑΝΤΙΩΤΟΥ

ΑΣΩΤΟΥΣΗΜΕΡΑ, ἀγαπητοί μου Χριστιανοί, σήμερα εἶνε ἡ ἑορτή μας. Σήμερα εἶνε ἡ ἑορτὴ τοῦ Ἀσώτου· κ᾿ ἐπειδὴ ὅλοι εμεθα ἄσωτοι, γι’ αὐτὸ λέω, ὅτι ὅλοι ἑορτάζουμε. Καὶ εθε νὰ ἑορτάζουμε. Γιατὶ δὲν πρέπει νὰ μιμηθοῦμε μέχρι ἑνὸς σημείου τὸν Ἄσωτο, ἀλλὰ πρέπει νὰ τὸν μιμηθοῦμε μέχρι τέλους.
Ὁ Ἄσωτος βάδιζε τὸ δρόμο τὸν κακό, κι ὅταν πλέον ἔφθασε στὸν τελευταῖο γκρεμὸ κ᾿ ἦταν ἕτοιμος νὰ πέσῃ στὸ χάος τοῦ ᾅδου, μιὰ σκέψι τὸν ἔσωσε. Τί ἀξίζει κόσμο μιὰ σκέψι! Ἀπὸ τὴ σκέψι προέρχονται ὅλα, τὰ ἐγκλήματα ἀλλὰ καὶ τὰ θαύματα τῆς ἀρετῆς. Λοιπὸν μιὰ σκέψι ἔφθασε, σὰν ἀστραπή, καὶ τὴν τελευταία στιγμὴ ἔκανε στροφὴ σωτήριο, ἄλλαξε κατεύθυνσι, ἄλλαξε δρόμο, κ’ ἐκεῖ ποὺ πήγαινε γιὰ τὸν ᾅδη, πῆγε πιὰ στὸν οὐρανό.
Τὸ θέμα τῆς παραβολῆς τοῦ Ἀσώτου εἶνε ἀπέραντο. Μᾶς παρουσιάζει δύο δυνάμεις· ἡ μία δύναμις εἶνε ἡ ἁμαρτία, καὶ ἡ ἄλλη εἶνε ὁ κραταιὸς βραχίων τοῦ Κυρίου, ποὺ πιάνει τὸν ἁμαρτωλὸ καὶ τὸν ὑψώνει καὶ τὸν κάνει παιδὶ τοῦ Θεοῦ καὶ κληρονόμο τῆς βασιλείας του.
Ἀπ’ ὅλη τὴ θαυμασία αὐτὴ παραβολὴ ἕνα σημεῖο μόνο θέλω νὰ προσέξετε.

* * *

Ἡ ἁμαρτία, ἀδελφοί μου, δὲν εἶνε παιχνίδι· εἶνε φωτιά, ποὺ καίει καὶ καταστρέφει. Δὲν ἔχει συνέπειες μόνο γιὰ τὴ ζωὴ ποὺ ἀρχίζει μετὰ τὸν τάφο, ἀλλ᾿ ἔχει συνέπειες ἀκόμα κ᾿ ἐδῶ, σ᾿ αὐτὴ τὴ ζωή· συνέπειες, ποὺ πρέπει νὰ τὶς προσέξῃ κάθε ἄνθρωπος.
Ἡ ἁμαρτία εἶνε καὶ χρεωκοπία οἰκονομική. Διαλύει οἰκομονικὰ τὸ ἄτομο, τὴν οἰκογένεια καὶ τὰ ἔθνη. Αὐτὸ τὸ σημεῖο μπορεῖ νὰ τὸ προσέξῃ καὶ ὁ ἄθεος ἀκόμη. Αὐτὸ τονίζει ἡ παραβολὴ ὅταν λέει, ὅτι ὁ ἄσωτος «διεσκόρπισε τὴν οὐσίαν (=περιουσίαν) αὐτοῦ ζῶν ἀσώτως» (Λουκ. 15,13).
   Ἡ ἁμαρτία εἶνε οἰκονομικὴ χρεωκοπία. Ἀπόδειξις πρῶτα – πρῶτα εἶνε ὁ ἄσωτος. Τί ἦταν πρῶτα; Φτωχαδάκι; Ὄχι. Ἐπῆρε μερίδιο ἀπὸ τεραστία κληρονομιά, τὸ ἔκανε ῥευστὸ καὶ γέμισε τὸ πουγγί του. Καὶ τί τὰ ἔκανε, ποῦ τὰ ξώδεψε; Τὸ λέει τὸ Εὐαγγέλιο· ἔμπλεξε μὲ κακὲς παρέες. Ἄρχισε νὰ ξοδεύῃ τὴν περιουσία του στὶς διασκεδάσεις, στὰ γλέντια, στὰ γύναια τὰ ἁμαρτωλά, στὰ κέντρα τῆς διαφθορᾶς. Ξώδευε χίλιες καὶ δὲν εἰσέπραττε οὔτε μία. Τὸ τέλος ποιό ἦτο; Ἦρθε στιγμή, ποὺ κατήντησε ψωμοζήτης. Ζήτησε θέσι χοιροβοσκοῦ καὶ ἔκλεβε τὰ χαρούπια. Βλέπουμε ἐδῶ, ὅτι ἡ ἁμαρτία εἶνε χρεωκοπία οἰκονομική. Ὁ ἄσωτος χρεωκόπησε μέσα στὴν ἁμαρτία.
   Ἀκριβῶς τὸ ίδιο συμβαίνει καὶ σήμερα, ἀδελφοί μου. Πιστὸ ἀντίγραφο τοῦ ἀσώτου εἶνε οἱ σημερινοὶ πλούσιοι. Ναί. Δὲν τοὺς βλέπετε; Ἔχουν καὶ σπίτια καὶ ἐπαύλεις καὶ πλοῖα καὶ καταθέσεις καὶ ῥάβδους χρυσοῦ κ.λπ.. Κι αὐτὰ τί τὰ κάνουν; Είδατε κανένα ἀπὸ αὐτοὺς νὰ κτίζῃ σχολειό, ἐκκλησία, νὰ προικίζῃ ἄπορα κορίτσια, νὰ βοηθάῃ τοὺς φτωχούς, νὰ σκορπάῃ τὰ χρήματά του σὰν βροχή; Ἂν σκορποῦσαν τ᾿ ἀγαθά τους οἱ πλούσιοι, θὰ δρόσιζαν τὴν κατάξηρη γῆ. Αὐτοὶ ὅμως τί τὰ κάνουν; Ὁ ἕνας ἐφοπλιστὴς ἔκτισε μιὰ φωλιὰ ἀπὸ τὰ καλύτερα μάρμαρα σ’ ἕνα βουνὸ τῆς Βαυαρίας κ᾿ ἐκεῖ ἀνεβαίνει μὲ ἑλικόπτερο γιὰ ν᾿ ἀπολαμβάνῃ τὰ κάλλη τῆς φύσεως. Ὁ ἄλλος ἔχει ἐπίπλωσι πολυτελείας ποὺ κοστίζει ἀμύθητα ποσά. Πάνω στὰ τραπέζια ἔχει σταχτοθῆκες στολισμένες μὲ διαμάντια, ποὺ τὴ νύχτα τὴν κάνουν ἡμέρα. Ὁ ἄλλος κατασκευάζει θαλαμηγό, γιὰ νὰ γυρίζῃ τὴ Μεσόγειο καὶ νὰ γλεντοκοπᾷ μὲ τὶς πόρνες. Μὲ συγχωρεῖτε γιὰ τὴ φράσι, ὅτι καὶ τὰ ἀποχωρητήρια ἀκόμη αὐτῆς τῆς θαλαμηγοῦ θὰ εἶνε φτειαγμένα ἀπὸ χρωματιστὰ μάρμαρα!
Ὅλοι αὐτοὶ οἱ σημερινοὶ πλούσιοι «ζοῦν ἀσώτως» (ἔ.ἀ.). Καὶ τὰ χρήματα αὐτά, ποὺ θὰ μποροῦσαν νὰ σώσουν κόσμο, αὐτοὶ τὰ σπαταλοῦν στὸ διάβολο. «Διεσκόρπισαν τὴν περιουσία τους ζῶντες ἀσώτως».
   Φτωχαδάκια ἐσεῖς, μὲ εὐχαρίστησι ἀκοῦτε τὸ τροπάριο αὐτὸ ποὺ ψάλλει ὁ ἱεροκήρυκας ἐναντίον τῶν πλουσίων. Δυστυχῶς ὅμως, ἀγαπητοί μου, μιὰ βαθυτέρα ἔρευνα τῆς κοινωνίας ἀποδεικνύει, ὅτι ἄσωτοι δὲν εἶνε μόνο οἱ πρίγκιπες τοῦ πλούτου. Πρέπει νὰ ποῦμε τὴν ἀλήθεια, ὅτι  ἄσωτοι εἶνε ἀκόμη καὶ οἱ ἐργάτες. Μάλιστα.
Τὸν βλέπεις αὐτὸν τὸν ἐργάτη, ποὺ ἔχει ῥόζους στὰ χέρια, ποὺ εἶνε μουντζουρωμένος ἀπὸ τὸ ἐργοστάσιο; Εἶνε ἄξιος τιμῆς. Ἀλλὰ τί κάνει; Τὸ Σάββατο πληρώνεται, παίρνει τὰ χρήματά του τὰ ἱερὰ ποὺ στάζουν ἱδρῶτα. Ἀντὶ ὅμως μ᾿ αὐτὰ ν’ ἀγοράσῃ ἕνα φουστάνι τῆς γυναίκας του, ἀντὶ νὰ πάρῃ μερικὰ τετράδια καὶ βιβλία τοῦ παιδιοῦ του, ἀντὶ ν᾿ ἀγοράσῃ λίγο γάλα, αὐτὸς τὸ βράδι θὰ πάῃ στὸ ἁμαρτωλὸ κέντρο, στὴν ταβέρνα, στὸν κινηματογράφο, στὰ ἱπποδρόμια, στὴ μπάλλα. Τώρα τελευταῖα ὁ διάβολος βρῆκε ἕνα μηχάνημα, ποὺ ξαφρίζει τὰ πορτοφόλια μικρῶν καὶ μεγάλων καὶ ἰδίως τῶν ἐργατικῶν τάξεων, κι αὐτὸ τὸ μηχάνημα εἶνε τὰ τυχερὰ παιχνίδια, τὰ χαρτιά, τὰ λαχεῖα, τὸ προ-πὸ καὶ τὰ ἄλλα παρόμοια παιχνίδια.
Ὥστε δὲν ζοῦν ἄσωτα μόνο οἱ πλούσιοι· ζοῦν ἄσωτα καὶ φτωχοὶ ἐργάτες. Δὲν εἶνε μόνο ἡ ἀδικία, δὲν εἶνε μόνο ἡ φτώχεια· εἶνε καὶ ἡ ἀσωτία. Δῶσε στὸν ἕνα ἐργάτη 100 καὶ 200 καὶ 300 χιλιάδες δραχμές. Ἂν εἶνε ἄσωτος, δὲν θὰ μείνῃ μιὰ δραχμή. Ἐνῷ ὁ ἄλλος ἐργάτης κάνει οἰκονομία, καὶ κατορθώνει καὶ κτίζει μὲ τὰ χέρια του τὸ σπιτάκι του.
   Ἡ ἁμαρτία εἶνε χρεωκοπία· χρεωκοπία πλουσίων, φτωχῶν, τοῦ κόσμου ὁλοκλήρου. Θέλετε παράδειγμα; Πάρτε τὰ κράτη.
Ἀνοῖξτε τὸν προϋπολογισμό, γιὰ νὰ δῆτε τί κάνει ἡ ἁμαρτία. Ἀστρονομικὰ ποσά. Καὶ ποῦ πᾶνε; Ποῦ πάει τὸ μεγαλύτερο ποσοστὸ τῶν προϋπολογισμῶν τῶν κρατῶν; Στὰ γεφύρια, στὰ σχολεῖα, σὲ ἔργα ὠφέλιμα; Ὄχι. Τὰ ξοδεύουν στὰ φοβερὰ ἐργοστάσιά των, γιὰ ἀεροπλάνα, γιὰ πολεμικὰ πλοῖα, γιὰ πυρηνικὲς βόμβες, γιὰ τὸν διάβολο. Γιὰ σκεφθῆτε, αὐτὰ τὰ ἑκατομμύρια δολλάρια ἢ ῥούβλια ἢ λίρες τὰ ἄσωτα κράτη νὰ μὴ τὰ ξοδεύουν πλέον γιὰ τὴν καταστροφή. Νὰ σβήσουμε τὴ λέξι «πόλεμος» ἀπὸ τὸ λεξικό. Γιὰ φαντασθῆτε,  αὐτὰ νὰ ξοδεύωνται γιὰ τὴν εἰρήνη! Ὤ, τί εὐτυχία! Καὶ τὰ βράχια θὰ τινάξουν ῥόδα, καὶ ἡ Σαχάρα θὰ γινόταν μπαξές. Ὦ Εὐαγγέλιο, ἄν σ᾿ ἐφήρμοζαν οἱ ἄσωτοι ἄνθρωποι!
«…Καὶ ἐκεῖ διεσκόρπισεν ἡ ἀνθρωπότης τὴν οὐσίαν αὐτῆς ζῶσα ἀσώτως».

* * *

Ἰδού, ἀγαπητοί μου, ὅτι ἡ ἁμαρτία ἔχει συνέπειες καὶ σ’ αὐτὴ τὴ ζωή. «Τὰ ὀψώνια τῆς ἁμαρτίας θάνατος» (Ῥωμ. 6,23). Ναί.
Ὅλο τὸ χρόνο εἶνε ἡμέρες ἀσωτίας. Ἀλλὰ ἂν ὑπάρχῃ μιὰ περίοδος ποὺ εἶνε κατ’ ἐξοχὴν περίοδος ἀσωτίας, εἶνε ἡ περίοδος αὐτὴ τοῦ Τριῳδίου, ποὺ μᾶς καλεῖ ἡ Ἐκκλησία γιὰ νὰ μᾶς διδάξῃ τὰ οὐράνια μαθήματά της. Αὐτὲς τὶς μέρες τὶς ἅγιες, ποὺ πρέπει νὰ προετοιμασθοῦμε ὅλοι γιὰ νὰ ὑποδεχθοῦμε σὲ λίγο τὸν βασιλέα τῶν ὅλων, τὸ Νυμφίο τῆς Ἐκκλησίας, τὸν Κύριον ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστό, αὐτὲς τὶς μέρες ποὺ πρέπει νὰ εμεθα ὅλοι ἕτοιμοι γιὰ νὰ εἰσέλθουμε στὸ στάδιο τῆς ἁγίας Τεσσαρακοστῆς, ὁ διάβολος κρατάει φτυάρι καὶ λιχνίζει τὸ χρῆμα ποὺ ξοδεύουν οἱ ἄνθρωποι στὴν ἁμαρτία. Ἀπόκριες σον γλέντι, χοροὶ καὶ διασκεδάσεις, παιχνίδια καὶ ἀσωτία.
Ἀλλ᾿ ὄχι, ἀδελφοί μου. Ἂν κατεβῇ ἄγγελος καὶ μᾶς κοσκινίσῃ ὅλους καὶ ψάξῃ ἀπὸ τὰ παλάτια μέχρι τὶς καλύβες, θὰ βρῇ ἆραγε ἕναν ἄνθρωπο ποὺ ἀπὸ τὸ στόμα του ν᾿ ἀκούσῃ τό· «Ἥμαρτον» (Λουκ. 15,21) τοῦ ἀσώτου;
«Ἥμαρτον»! Νὰ τὸ πῇ καὶ ὁ πλούσιος καὶ ὁ φτωχὸς ἐργάτης, καὶ ὁ δεξιὸς καὶ ὁ ἀριστερός, καὶ ἡ γυναίκα καὶ ὁ ἄνδρας, καὶ ὁ ἀγράμματος καὶ ὁ ἐπιστήμων, καὶ ὁ νέος καὶ ὁ γέρος ὁ ἀσπρομάλλης. Ἂν ποῦμε τὸ «Ἥμαρτον», φτερὰ ἀγγέλων θὰ μᾶς σηκώσουν ψηλά, μέχρι τὸν οὐρανό. Διότι «χαρὰ γίνεται ἐνώπιον τῶν ἀγγέλων τοῦ Θεοῦ ἐπὶ ἑνὶ ἁμαρτωλῷ μετανοοῦντι» (Λουκ. 15, 10).
Ἂς τὰ αἰσθανθοῦμε αὐτά, ἁγαπητοί μου, καὶ ἂς τὰ βάλουμε ὡς ἀρχὲς στὴ ζωή μας. Ἂς σταματήσουμε τὴν ἁμαρτία. Ἂς ποῦμε Ἄλτ στὸν διάβολο. Ἀρκετά, διάβολε. Ἀπ᾿ ἐδῶ κ᾿ ἐμπρὸς μὲ τὸ Χριστό, μὲ τὸ οὐρανό· ἀπ᾿ ἐδῶ κ’ ἐμπρὸς μὲ τοὺς ἁγίους ἀγγέλους καὶ ἀρχαγγέλους, γιὰ ν᾿ ἀξιωθοῦμε τῆς βασιλείας αὐτοῦ. Γένοιτο.

† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος

(Ομιλία του Μητροπολίτου Φλωρίνης π. Αυγουστίνου Καντιωτου στον ἱερο ναὸ του Ἁγίου Γεωργίου Ν.Ἰωνίας, 5-2-1961)

___________

ΣΕΡΒΙΚΑ

___________

НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА (Лука . 15,11-32)

ГРЕХ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СТЕЧАЈ

« И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.» (Лука. 15,13)

Драги моји хришћани данас је Недеља блудног сина, данас је наш празник. Данас је празник блудног сина, а пошто смо сви ми блудни синови, сви ми данас и славимо. И треба да славимо. Не бисмо требали до неке границе опонашати Блудног сина, али у његовом покајању свакако бисмо се требали угледати на њега и опонашати га.
Блудни син је кренуо лошим путем, и када је већ скоро стигао до провалије био је спреман да падне у адски понор, једна помисао га је спасила. Колико је у свету вредна једна помисао!  Од помисли све долази, убиства и чудеса врла. Једна мисао је стигла као муња, и у последњем тренутку је направила спасоносни преобрат, променила је скроз правац, променила је пут  његов према аду у његов пут према небу.
Цела тема ове приче о блудном сину је непрегледна. Објављује нам две силе, једна је сила греха а друга је сила чврсте руке  Господње, која хвата грешника и уздиже га и од њега прави дете божије и наследника његовог царства. У овој предивној причи само ћемо обратити пажњу на један део.          

* * *

Драга моја браћо, грех није игра, грех је ватра која сагорева и уништава. Грех нема само последице за живот који почиње после гроба, већ има последице  и  у овом животу,  и треба га се чувати сваки човек.
Грех је економска пропаст.  Уништава економски човека, његову породицу и народе. Овај утицај  греха може приметити и непобожан човек.  Ово наглашава и ова прича када говори, да  блудни син: « и онамо просу имање своје живећи развратно.» (Лука. 15,13)
Грех је економска пропаст. Први доказ је пре свега блудни син. Шта је пре тога био? Да ли је био сиромашан? Не. Он је пре свог одласка узео део свога наслеђа, разменио га и напунио је своју торбу. И шта је затим урадио, где је потрошио своје наслеђе? Говори нам  Јеванђеље удружио се са лошим друштвом. Почео је да троши свој иметак на провод, забаве, грешне жене, у разним центрима разврата.  Трошио је на хиљаде новчаница а није зарађивао ни једну. Како се то све завршило? Дошао је тренутак, када је постао просјак. Затражио је посао чувара свиња и крао је житарице да би се прехранио. Овде видимо да је грех економска пропаст. Блудни син је пропао у свом греху.
И данас се исто догађа, браћо моја. Верна копија блудног сина су данашњи богаташи. Да. Не видите ли их? Имају и куће и дворце и бродове и  високе улоге у банкама и златне полуге итд. И шта раде с тим? Да ли сте видели неког од њих да гради школе, цркве, да дарује мираз сиромашним девојкама, да помаже сиромашним људима, да даје своје новце као кишу? Када би раширили своја добра богати људи, освежили би суву земљу.  А они шта раде? Један бродовласник је саградио једно здање од најбољег мермера на једној планини у Баварској, и тамо се возио са својих хеликоптером да ужива у лепотама природе. Неки други богаташ је имао намештај који је коштао као цела земља. На столовима је имао пепељаре опточене дијамантима, које су ноћ претварале у дан. Трећи је саградио огромну јахту да пређе цео Медитеран и да се забавља са проституткама. Извините ме на изразу, чак је и лука те јахте била направљена од обојеног мермера!
Сви ти данашњи богаташи «живе развратно». А ти новци који би могли спасити свет, они их троше на нечастивог. «просу имање своје живећи развратно».
Ви сиромашни људи са захвалношћу слушате овај дивни тропар који поје свештенопроповедник против богаташа. На жалост, драги моји, једно дубље испитивање друштва доказује, да блудници нису само богати принчеви. Требамо рећи истину, да су блудници и радници. Наравно.
Видиш тог радника, који има жуљеве на својим рукама, који је умазан од свог рада у фабрици? Вредан је поштовања, али шта он ради  кад добије плату, узима новце зарађене са својим знојем. Уместо да купи неку гардеробу својој жени или да купи неку свеску и књигу своме детету,  да купи мало млека, он увече иде у грешне центре, у кафане, у кина, на хиподроме или на утакмице и троши своју плату. Сад у последње време ђаво је пронашао једну машину која празни новчанике малих и великих  а посебно радне класе, а та машина су игре на срећу, карте, лото и друге сличне незаконите игре на срећу.
Тако да не живе блудно само богати људи, живе блудно и сиромашни радници. Није само неправда, није само сиромаштво, већ је и блуд. Дајте једном раднику 100 и 200 па и 300 драхми. Ако је блудан неће остати ни једна драхма. Док неки други радник штеди, и успева да сагради својим рукама своју кућицу.
Грех је пропаст, пропаст богатих, сиромашних и целог света. Да ли желите пример? Узмите за пример државе.
Отворите предрачун неке државе, да видите шта ради грех. То су астрономске суме. И где се оне троше? Где иде највећи постотак предрачуна свих земаља? На мостове, школе и корисна дела? Не. Они га троше на своје страшне фабрике, за авионе, ратне бродове, за атомске бомбе, све за ђавола. Размислите, те милијарде долара или рубаља или лира када те државе не би трошиле за уништење.  Угасимо реч «рат» из речника. Замислите, када бисмо све те паре трошили на мир! О какве среће! И стене би добиле точкове а Сахара би била воћњак. О Јеванђеље, када би по теби живели блудни људи.
«… и тако просу човечанство имање своје живећи развратно.»

* * *

Ево, драги моји, грех има последице и у овом животу. «Јер је плата за гријех смрт» (Рим. 6,23). Да. Сви дани у години су блудни. Али ако ме питате да ли постоји период када је пре свега највећи блуд, то је период Триода, када нас позива црква да нас поучи њеним небеским поукама. У ове свете дане, када треба да се припремимо сви да дочекамо Цара свега, Женика Цркве, Господа нашег Исуса Христа, у те дане када треба да смо сви спремни да уђемо у свету и часну Четрдесетницу, ђаво држи лопату и разбацује новац који људи троше на грех (маскенбали, плесови, забаве, игре на срећу и разврат).
 
Али не, браћо моја. Када би сишао анђео са неба и све нас просијао и када би потражио од палача до колиба, да ли би пронашао једног човека који би са својим устима рекао «Сагреших» (Лука . 15,21)  речи блудног сина? «Сагреших»! Ове речи нека каже и богати и сиромашни радник, и левичар и десничар, и жена и муж, и неписмени и писмени, млад и стар и сед. Ако кажемо «Сагреших» крила анђела ће нас уздићи високо, до неба. « Јер бива радост пред анђелима Божијим због једнога грешника који се каје».  (Лука. 15, 10).
 
Осетимо то, драги моји хришћани, и поставимо то као темељ свог живота. Зауставимо грех. Рецимо стоп ђаволу. Доста је било ђаволе. Одавде па на даље са Христом сам, са небом, одавде па на даље са светим анђелима и арханђелима, да будемо удостојени царства његовог. Нека тако буде. Амин.
† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
(Беседа Митрополита Флоринског г. Августина Кандиота у светом храму Св. Георгија Н. Јониа 5-2-1961)

     Add A Comment

You must be logged in to post a comment.