(Из књиге Митрополита Флорине Августина:
«Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 156-165, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο:
«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.156-165, στὰ Σέρβικα

16. Тимотеју посланица Б апостола Павла

РАЗБУКТАВАЊЕ – ΑΝΑΖΩΠΥΡΗΣΙΣ

„Из тога разлога ти напомињем
да разбуктаваш благодатни
дар Божији» (Б Тим. 1,6)

Драги моји, шеснаеста књига Новога завета јесте Б књига Тимотеју, коју је написао апостол Павле у следећим условима.

Као што смо већ у прошлом поглављу видели, апостол Павле је био заробљен први пут у Риму 58 године после Христа. Када је након кратког времена био пуштен на слободу, наставио је за још дуго времена свој мисионарски рад. Године 65 после Х. су га опет ухапсили и преместили у Римски затвор. Цар огромне Римске империје тада је био Нерон, човек са ликом, али у души је био дивља звер, крунисана звер, која је учинила страшне злочине. Нерон, желећи да искуси како је било у Троји у време пожара, наредио је да запале Рим. Од 14 великих кућа које је имао Рим, 12 је изгорело. Нерон, седећи на узвишењу свога имања, уживао је у страшном призору! Јер је народ Рима, као што је било за очекивати, био спреман да се побуни против те крунисане звери, Нерон је уз помоћ својих људи разгласио да су пожар изазвали хришћани. Тако је започео страшни прогон хришћана. Хришћани су били хапшени и бацани у затворе, јавно разапињани, постајали су храна за дивље звери, голи су били премазивани са катраном , висили су са стубова, горели су као свеће и осветљавали тргове градова као и вртове Нерона. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 145-155 српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.145-155, στὰ Σέρβικα

15. Тимотеју посланица А апостола Павла                               

ЗАЛОГ – Η ΠΑΡΑΚΑΤΑΘΗΚΗ

„О Тимотеје, сачувај поверени
ти залог, клонећи се поганих
и празних разговора и спорова
лажно названога знања, којему
се неки приволеше и отпаднуше
од вере. Благодат с тобом.Амин»
(А Тим.6, 20-21)

 Драги моји, петнаеста књига Новога завета јесте А посланица Тимотеју апостола Павла. Ова посланица као и Б посланица и посланица Титу не обраћају се, као све друге посланице апостола Павла црквама. Обраћају се духовним вођама, епископима у Ефесу и на Криту. Зато се и називају пастирске  посланице. У тим посланицама видимо која је обавеза свештеника и епископа према Богу и људима, за добро руковођење пастве, коју је Христос поверио њима у страшни час њиховог рукоположења. Све три пастирске посланице за писца имају апостола Павла. Прве две посланице се обраћају Тимотеју.

Ко је био Тимотеј? Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 136-144, српски језик. Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.136-144, στὰ Σέρβικα)

14. Солуњанима посланица Б апостола Павла

АНТИХРИСТ – Ο ΑΝΤΙΧΡΙΣΤΟΣ

„Да вас нико не превари
ни на који начин; јер неће
Доћи док најпре не дође
отпадништво и не појави се
човек безакоња,
син погибли» (Б Сол.2,3)

Драги моји, као што смо писали у прошлој проповеди, апостол Павле је написао А посланицу Солуњанима, где је између осталог посебно препоручивао да избегавају лажне пророке, који су ширили вест да се приближава дан другог доласка Господњег,док тај дан, сагласно са учењем Христа и апостола, ће доћи изненада, као крадљивац у ноћи.
После А посланице Солуњанима лажни пророци нису престали да узнемиравају мир новоосноване цркве у Солуну. Не мали број хришћана у Солуну је био преварен од њих и са агонијом је исчекивао из часа у час долазак Господа. Престали су и да раде, живећи један на терет другога. Зато је апостол Павле, после кратког времена од А посланице Солуњанима написао и Б посланицу Солуњанима. У тој посланици посебно говори опширније о другом доласку, наглашавајући оне страшне дане и да ће пре њих се појавити неки знаци. Један од тих знакова јесте и долазак антихриста.
Садржај те посланице је углавном овај: Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 127-135, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´σελ.127-135, στὰ Σέρβικα)

13. Солуњанима посланица апостола Павла А

ДОЛАЗИ! – ΕΡΧΕΤΑΙ!

„Јер ће сам Господ са заповешћу,
гласом арханђела и са трубом Бо-
жијом, сићи с неба, и прво ће мртви
у Христу васкрснути; (А Сол.4,16)

Драги моји тринаеста књига Новога завета је, А прва посланица апостола Павла Солуњанима. Тринаеста по реду у књизи, али према времену писања јесте прва посланица коју је написао апостол Павле. Обраћа се, као што њен назив и говори Солуњанима. Солун је и тада био грчки град као што казује и његово име.  Саграђен је од Касандра, једног од наследника Великог Александра, у част његове супруге а сестре В. Александра, која се звала Тесалоника. Због свога положаја  развио се у велики град, један од највећих градова хелинизма, други после Констандинграда, лука важнија од Средоземног мора. Што се тиче тла, налази се на средини великог ауто-пута Егнатиа. Тај историјски град је завршио под владавином Римљана и много је трпео приликом напада барбара посебно у време крсташа и Турака. Од турске власти га је ослободила славна грчка војска, која је заузела град 1912 на дан када град прославља свога заштитника светог Димитрија – то није случајност- када се подигла грчка застава на Белу Кулу. Солун је пун археолошких споменика, посебно из византијског доба. Read more »

)(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 117-126, српски језик
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.117-126, στὰ Σέρβικα)

12. Колошанима посланица апостола Павла

ХРИСТОС ГЛАВА ЦРКВЕ

(Ο ΧΡΙΣΤΟΣ Η ΚΕΦΑΛΗ ΤΗΣ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ)

„Јер Њиме(Христом)би саздано све,…
и Он је Глава тела, Цркве»(Кол.1,16-18)

Драги моји град где су живели Колашани, је био један чувени град Мале Азије у области Фригије. Фригија се спомиње у Делима апостола (Дела.2,10), где се каже да, међу онима који су се у време Педесетнице налазили у Јерусалиму је било очевидаца сведока онога чуда, били су и неки људи из Фригије. Није искључено да су неки од њих поверовали тада чувши проповед апостола Петра, и када су се вратили у Фригију, да су проповедали Христа. Јер у апостолска времена ни један верник није скривао своју веру, већ су се сви борили да предају своју веру другима. Да, сваки хришћанин у оно време је био један мали мисионар. Мисионаре из Фригије спомиње и апостол у посланици Колашанима, Епафраса и Онисима. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 107-116, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.107-116, στὰ Σέρβικα)

11. Филипљанима посланица апостола Павла

ИЗВОР РАДОСТИ – Η ΠΗΓΗ ΤΗΣ ΧΑΡΑΣ

„Зато, браћо моја љубљена и најжељенија,
радости моја и венче мој, радујте се свагда
у Господу» (Филип.4,1-4 )

Драги моји, Филипљани којима се обраћа ова посланица апостола Павла, су били становници једног историјског и чувеног града у Македонији. Тај град је био саграђен од краља Македонаца, Филипа, оца Великог Александра, и по томе познатом краљу су се назвали Филипи. Били су познати због својих златних рудника и по другим рудама, јер се у низини 42 године пре Христа одиграла, као што је познато, битка у којој су биле побеђене Римске војсковође Касије и Брут, присталице демократије у Риму а победио их је Антоније, на крају Октавијан, који је и био проглашен првим царем Рима. Он у част града где је добио битку и трон, побринуо се да постави на томе месту јако римско утврђење са повластицама једног слободног римског града. Град Филипи се налазио на главном путу Егнатиа, уједињујући Исток и Запад, близу данашње Кавале. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине
Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 98-106, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 98-106, στὰ Σέρβικα)

10.Ефесцима посланица апостола Павла

ЦРКВА ВЕЛИКА ТАЈНА – Η ΕΚΚΛΗΣΙΑ ΤΟ ΜΕΓΑ ΜΥΣΤΗΡΙΟ

„Да се кроз Цркву сада
обзнани началствима и
властима на небесима
многострука мудрост Божија
(Ефес. 3,10)

Драги моји, Ефес је био град један од највећих и најважнијих градова Мале Азије. У старо доба је био велики центар магије, астрологије и идолопоклонства. Богиња коју су ту углавном обожавали је била Артемида. Тамо се налазила њена огромна статуа. Око ње је био саграђен велики храм, чија ширина је била 220 стопа (свака нога, стари метар, је била 30 центиметара данашњег метра) ширине 425 ногу, ослањала се на 127 стубова висине 60 ногу. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 90-97, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 90-97, στὰ Σέρβικα)

9.Галатима посланица апостола Павла

СЛОБОДА У ХРИСТУ- Η ΕΝ ΧΡΙΣΤΩ ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ

Стојте, дакле, у слободи
којом нас Христос ослободи,
и не дајте се опет
у јарам ропства ухватити
(Гал. 5,1)

Драги моји, Галаћани којима се обраћа ова посланица апостола Павла, су долазили из Немачке области, коју дели река Рајна. То су била дивља племена. Пропутовали су много места. Пљачкали и уништавали су градове и села, стигли су чак и до Македоније. Пошто су прошли Македонију, завршили су у Малој Азији. Заузели су центар земље, где је веома важан град била Анкара, данашња престоница Турске. Галаћани су били ратничко племе, били су страх и трепет Мале Азије. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου:
«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´ στὰ Σέρβικα)

8.Корићанима II посланица апостола Павла

САМОКРИТИКА-АΥΤΟΚΡΙΤΙΚΗ

„Сами себе испитујте, јесте ли
у вери, сами себе испробајте»
(II Kорин.13,5)

Драги моји, осма књига Новога завета јесте друга посланица Коринћанима, чији богонадахнути писац је врховни апостол Павле. Павле као што смо у прошлом говору већ рекли је био узнемирен због стања Цркве у Коринту, послао је свога ученика Тита у Коринт. Тито је извршио Павлову наредбу. Отишао је у Коринт, боравио је поред хришћана, и у повратку се вратио код Павла, који је тада обилазио Македонију. Изнео му
је са појединостима стање у Коринту. Изнео му је посебно утиске које је изазвао у душама Коринћана у својој првој посланици њима. Вести су биле угодне Павлу тако да се веома обрадовао због њиховог духовног напредка.
Бацимо један поглед на садржај ове посланице и преузмимо поуке из тога дубоког бунара божанских поучења. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 69-78, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 69-78, στὰ Σέρβικα)

7. Коринћанима I посланица апостола Павла

РАЗАПЕТИ – Ο ΕΣΤΑΥΡΩΜΕΝΟΣ

„Јер расудих да не знам међу вама
ништа сем Исуса Христа,
и то разапетог»(А Кор. 2,2)

Драги моји, седма књига Новога завета јесте Прва посланица Коринћанима светог апостола Павла. У овом кратком говору бацимо један поглед на приказ ствари и истина у овој посланици.

*  *  *

Прво о граду и становницима којима се обраћа у овој посланици,у време Павлово су постојали велики и богати градови старе Грчке. Саграђени на уском појасу земље поред Истма на Пелопонезу, због свога положаја је постао центар трговине Истока и Запада. Read more »

Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 58-68, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τεῦχος Γ´, σελ. 58-68, στὰ Σέρβικα)

6. Римљанима посланица апостола Павла 

ВАКЦИНАЦИЈА – ΕΜΒΟΛΙΑΣΜΟΣ

„Ако ли се неке од грана одломише,
и ти, који си дивља маслина, прицепио си,
се на њих и постао заједничар корена и сокова
маслинових…» (Римљ. 11,17)

Драги моји, шеста књига Новога завета је Саборна посланица апостола Павла, Римљанима. Примаоци ове посланице су хришћани Рима, а писац је врховни апостол, Павле. Посланица Римљанима је написана пре Павловог доласка у Рим.

Поставља се питање: „ Одакле су се нашли хришћани у Риму пре него што им је проповедао неко од апостола?» Одговарајући на ово питање као што нам причају Дела апостола, када у дане Педесетнице је дошао Дух свети, у Јерусалиму су се налазили Јудејци из Рима, који су дошли тамо из поклоничких разлога. Били су очевидци и сведоци онога великог чуда. Од њих неки су поверовали у Христа и , када су се вратили у Рим, сачињавали су прво језгро цркве Рима. Али осим тих Јудејаца, због трговачких послова и других случајева су многи путовали у Рим. Међу њима су били и људи који су поверовали у Христа. Ти верници, пуни ревности – као што су тада били хришћани, јер, као што смо рекли у прошлом говору, као главни задатак су имали ширење хришћанства, дошли су и у Рим , и са њиховим учењем и примером су пренели светло еванђеља. Не мали број хришћана су били робови који су служили у великим дворцима и палатама и њихово одлично понашање их је издвајало, да су госпође и господа, који су обожавали идоле, постајали хришћани, као што се види у прелепој књизи „Фавиола». Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 48-57, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου Καντιώτου:
«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 48-57, στὰ Σέρβικα)

5. Дела апостола

МИСИОНАРСКА СЛУЖБА – ΙΕΡΑΠΟΣΤΟΛΗ

„и бићете ми сведоци,
до краја земље
(Дела. 1,8)

Драги моји, пета књига Новог завета јесу Дела апостолска. Писац је апостол Лука, који је и писац трећег Еванђеља по Луки.

Књига се зове „Дела» а не „ Дело», јер као што су приметили изучаваоци не садржи појединости свих догађаја из живота и деловања апостола, али само неке од њих,посебно од врховних апостола Петра и Павла, што је било довољно да нам да једну живописну слику прве Цркве. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 38-47, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 38-47, στὰ Σέρβικα)

4. По Јовану Свето Еванђеље

СВЕТОСТ ХРИСТОВА – Η ΘΕΟΤΗΣ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ

„А ово је записано да верујете да Исус јесте Христос,
Син Божији, и да верујући
имате живот у име његово» (Јован 20,31)

Драги моји, Јован је писац четвртог Еванђеља. Ко је Јован? Рећи ћемо са мало речи. Јован, брат Јаковов и његов отац Зеведеј су били једна рибарска породица. Њихово економско стање је било добро, јер су имали свој рибарски брод, као и плаћене раднике, били су познати и у дворишту протонамесника којег су снабдевали са изабраном рибом. Мајка двојице браће, Саломи, припадала је кругу жена мироносница, које су својим добрима служиле кругу ученика Христових. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 28-37, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστινου:

«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 28-37, στὰ Σέρβικα)

3.По Луки Свето Еванђеље

РАСИПНИЦИ – ΟΙ ΑΣΩΤΟΙ

„Оче,сагреших небу и теби и, више нисам достојан

назвати се сином твојим».(Лука 15,21)

Драги моји, писац трећег Еванђеља, јесте Лука. Али ко је Лука? Рећи ћемо са мало речи нешто о њему.

Име Лука је латинског порекла и на грчком језику значи светао. Из његовог имена произлази, да је био највероватније идолопоклоник грчког порекла, долазио је из великог града Антиохије. Слушајући проповеди апостола Павла, Лука је поверовао и крстио се, сматра се једним из ширег круга апостола, једним од седамдесет апостола. Био је човек са многим даровима. Био је добар говорник. Био је лекар по занимању. А по предању је био и сликар, као што говори леп тропар Молитвеног канона Пресветој Богородици: „Нечујна су уста неверника који се не клањају твојој светој икони, насликаној од светог апостола Луке, Путеводитељици (Одигитрија)».

Сагласно са једним другим ставом, и очигледно исправнијим, сликарем је назван јер је са лепим грчким језиком, који је одлично користио, описао Христов и Богородичин живот са таквом живошћу, да особа која чита тај свети садржај мисли да види насликане слике. Његов језик је постао једна врста четкице за сликање лица и догађаја. Такође у једном другом тропару цркве помиње се његово име заједно са именом Клеопе, где се наводи да су то била два ожалошћена човека због распећа Христовог која су ишла пешке путем за Емаус. Њихову жалост је Васкрсли Господ претворио у радост, када се изненада појавио ( Лука 24, 13-35). Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», свезак 3, стр. 18-27, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 18-27, στὰ Σέρβικα)

2. По Марку Свето Еванђеље
2. Τό Κατά Μάρκον ἅγιον Εὐαγγέλιο

ЧУДА – ΤΑ ΘΑΥΜΑΤΑ

Α они отидоше и проповедаше свуда, и Господ
им помагаше, и реч потврђиваше знацима који
су се потом показивали. Амин. (Марко 16,20)

Писац, драги моји другог еванђеља је Марко. Али питаћете? Ко је тај Марко? Засигурно да није један од дванаесторице, које је изабрао Господ као своје ученике. Био је син једне богате удовице, која се звала Марија и помиње се у Делима апостолским (види 12,12). Она је имала у Јерусалиму једну веома пространу кућу, у којој су се одржавали скупови првих хришћана. Говори се да је у тој кући Господ наш Исус Христос, у ноћи Великог Четвртка вршио Тајну вечеру. Тако Марко, који је имао и друго име, име Јован, је васпитан у средини која је одисала топлим осећањима љубави за Христа. О младом Марку бива помињање и од истога у еванђељу (види 14, 51-58). Када је, дакле,у неки сат ноћи маса људи са војницима римске легије ушла са свећама и фењерима у Гетсимански врт, где је раније дошао Христос са својим ученицима, тада су ученици из страха напустили Христа. Read more »