Αυγουστίνος Καντιώτης



Archive for the ‘Cрпски језик’ Category

13. Солуњанима посланица апостола Павла А ДОЛАЗИ! – ΕΡΧΕΤΑΙ! (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγιας Γραφης» μεταφρασμενο στα Σερβικα

author Posted by: Επίσκοπος on date Φεβ 20th, 2026 | filed Filed under: Cрпски језик

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 127-135, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´σελ.127-135, στὰ Σέρβικα)

13. Солуњанима посланица апостола Павла А

ДОЛАЗИ! – ΕΡΧΕΤΑΙ!

„Јер ће сам Господ са заповешћу,
гласом арханђела и са трубом Бо-
жијом, сићи с неба, и прво ће мртви
у Христу васкрснути; (А Сол.4,16)

Драги моји тринаеста књига Новога завета је, А прва посланица апостола Павла Солуњанима. Тринаеста по реду у књизи, али према времену писања јесте прва посланица коју је написао апостол Павле. Обраћа се, као што њен назив и говори Солуњанима. Солун је и тада био грчки град као што казује и његово име.  Саграђен је од Касандра, једног од наследника Великог Александра, у част његове супруге а сестре В. Александра, која се звала Тесалоника. Због свога положаја  развио се у велики град, један од највећих градова хелинизма, други после Констандинграда, лука важнија од Средоземног мора. Што се тиче тла, налази се на средини великог ауто-пута Егнатиа. Тај историјски град је завршио под владавином Римљана и много је трпео приликом напада барбара посебно у време крсташа и Турака. Од турске власти га је ослободила славна грчка војска, која је заузела град 1912 на дан када град прославља свога заштитника светог Димитрија – то није случајност- када се подигла грчка застава на Белу Кулу. Солун је пун археолошких споменика, посебно из византијског доба. Read more »

12. Колошанима посланица апостола Павла – ХРИСТОС ГЛАВА ЦРКВЕ (Ο ΧΡΙΣΤΟΣ Η ΚΕΦΑΛΗ ΤΗΣ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ) – (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρινης Αυγουστινο: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγιας Γραφης», τευχος Γ´, σελ.117-126, στα Σερβικα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Φεβ 12th, 2026 | filed Filed under: Cрпски језик
)(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 117-126, српски језик
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.117-126, στὰ Σέρβικα)

12. Колошанима посланица апостола Павла

ХРИСТОС ГЛАВА ЦРКВЕ

(Ο ΧΡΙΣΤΟΣ Η ΚΕΦΑΛΗ ΤΗΣ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ)

„Јер Њиме(Христом)би саздано све,…
и Он је Глава тела, Цркве»(Кол.1,16-18)

Драги моји град где су живели Колашани, је био један чувени град Мале Азије у области Фригије. Фригија се спомиње у Делима апостола (Дела.2,10), где се каже да, међу онима који су се у време Педесетнице налазили у Јерусалиму је било очевидаца сведока онога чуда, били су и неки људи из Фригије. Није искључено да су неки од њих поверовали тада чувши проповед апостола Петра, и када су се вратили у Фригију, да су проповедали Христа. Јер у апостолска времена ни један верник није скривао своју веру, већ су се сви борили да предају своју веру другима. Да, сваки хришћанин у оно време је био један мали мисионар. Мисионаре из Фригије спомиње и апостол у посланици Колашанима, Епафраса и Онисима. Read more »

11. Филипљанима посланица апостола Павла – ИЗВОР РАДОСТИ – Η ΠΗΓΗ ΤΗΣ ΧΑΡΑΣ (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρινης Αυγουστινου: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγιας Γραφης», τευχος Γ´, στα Σερβικα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Φεβ 10th, 2026 | filed Filed under: Cрпски језик

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 107-116, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.107-116, στὰ Σέρβικα)

11. Филипљанима посланица апостола Павла

ИЗВОР РАДОСТИ – Η ΠΗΓΗ ΤΗΣ ΧΑΡΑΣ

„Зато, браћо моја љубљена и најжељенија,
радости моја и венче мој, радујте се свагда
у Господу» (Филип.4,1-4 )

Драги моΕνα Βλεμμα στο Πανορ. ΑΓ. ΓΡΑΦΗΣ Γји, Филипљани којима се обраћа ова посланица апостола Павла, су били становници једног историјског и чувеног града у Македонији. Тај град је био саграђен од краља Македонаца, Филипа, оца Великог Александра, и по томе познатом краљу су се назвали Филипи. Били су познати због својих златних рудника и по другим рудама, јер се у низини 42 године пре Христа одиграла, као што је познато, битка у којој су биле побеђене Римске војсковође Касије и Брут, присталице демократије у Риму а победио их је Антоније, на крају Октавијан, који је и био проглашен првим царем Рима. Он у част града где је добио битку и трон, побринуо се да постави на томе месту јако римско утврђење са повластицама једног слободног римског града. Град Филипи се налазио на главном путу Егнатиа, уједињујући Исток и Запад, близу данашње Кавале. Read more »

ЦРКВА ВЕЛИКА ТАЈНА – Η ΕΚΚΛΗΣΙΑ ΤΟ ΜΕΓΑ ΜΥΣΤΗΡΙΟ (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρινης Αυγουστινο: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγiας Γραφης», τευχος Γ´, σελ. 98-106, στα Σερβικα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Ιαν 20th, 2026 | filed Filed under: Cрпски језик
(Из књиге Митрополита Флорине
Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 98-106, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 98-106, στὰ Σέρβικα)

10.Ефесцима посланица апостола Павла

ЦРКВА ВЕЛИКА ТАЈНА – Η ΕΚΚΛΗΣΙΑ ΤΟ ΜΕΓΑ ΜΥΣΤΗΡΙΟ

„Да се кроз Цркву садаΕνα Βλεμ. στην Αγ. Γραφη
обзнани началствима и
властима на небесима
многострука мудрост Божија
(Ефес. 3,10)

Драги моји, Ефес је био град један од највећих и најважнијих градова Мале Азије. У старо доба је био велики центар магије, астрологије и идолопоклонства. Богиња коју су ту углавном обожавали је била Артемида. Тамо се налазила њена огромна статуа. Око ње је био саграђен велики храм, чија ширина је била 220 стопа (свака нога, стари метар, је била 30 центиметара данашњег метра) ширине 425 ногу, ослањала се на 127 стубова висине 60 ногу. Read more »

9.Галатима посланица апостола Павла СЛОБОДА У ХРИСТУ- Η ΕΝ ΧΡΙΣΤΩ ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ

author Posted by: Επίσκοπος on date Ιαν 14th, 2026 | filed Filed under: Cрпски језик
(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 90-97, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 90-97, στὰ Σέρβικα)

9.Галатима посланица апостола Павла

СЛОБОДА У ХРИСТУ- Η ΕΝ ΧΡΙΣΤΩ ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ

Стојте, дакле, у слободи
којом нас Христос ослободи,
и не дајте се опет
у јарам ропства ухватити
(Гал. 5,1)

Драги моји, Галаћани којима се обраћа ова посланица апостола Павла, су долазили из Немачке области, коју дели река Рајна. То су била дивља племена. Пропутовали су много места. Пљачкали и уништавали су градове и села, стигли су чак и до Македоније. Пошто су прошли Македонију, завршили су у Малој Азији. Заузели су центар земље, где је веома важан град била Анкара, данашња престоница Турске. Галаћани су били ратничко племе, били су страх и трепет Мале Азије. Read more »

8. Корићанима II посланица апостола Павла САМОКРИТИКА-АΥΤΟΚΡΙΤΙΚΗ

author Posted by: Επίσκοπος on date Ιαν 13th, 2026 | filed Filed under: Cрпски језик
(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου:
«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´ στὰ Σέρβικα)

8.Корићанима II посланица апостола Павла

САМОКРИТИКА-АΥΤΟΚΡΙΤΙΚΗ

„Сами себе испитујте, јесте ли
у вери, сами себе испробајте»
(II Kорин.13,5)

Ενα Βλεμμα στο Πανορ. ΑΓ. ΓΡΑΦΗΣ ΓДраги моји, осма књига Новога завета јесте друга посланица Коринћанима, чији богонадахнути писац је врховни апостол Павле. Павле као што смо у прошлом говору већ рекли је био узнемирен због стања Цркве у Коринту, послао је свога ученика Тита у Коринт. Тито је извршио Павлову наредбу. Отишао је у Коринт, боравио је поред хришћана, и у повратку се вратио код Павла, који је тада обилазио Македонију. Изнео му
је са појединостима стање у Коринту. Изнео му је посебно утиске које је изазвао у душама Коринћана у својој првој посланици њима. Вести су биле угодне Павлу тако да се веома обрадовао због њиховог духовног напредка.
Бацимо један поглед на садржај ове посланице и преузмимо поуке из тога дубоког бунара божанских поучења. Read more »

7. Коринћанима I посланица апостола Павла РАЗАПЕТИ – Ο ΕΣΤΑΥΡΩΜΕΝΟΣ (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρινης Αυγουστινο: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγιας Γραφης», στα Σερβικα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Δεκ 30th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик
(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 69-78, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 69-78, στὰ Σέρβικα)

7. Коринћанима I посланица апостола Павла

РАЗАПЕТИ – Ο ΕΣΤΑΥΡΩΜΕΝΟΣ

„Јер расудих да не знам међу вама
ништа сем Исуса Христа,
и то разапетог»(А Кор. 2,2)

Eσταυρωμένος Αγίας ΠαρασκευῆςДраги моји, седма књига Новога завета јесте Прва посланица Коринћанима светог апостола Павла. У овом кратком говору бацимо један поглед на приказ ствари и истина у овој посланици.

*  *  *

Прво о граду и становницима којима се обраћа у овој посланици,у време Павлово су постојали велики и богати градови старе Грчке. Саграђени на уском појасу земље поред Истма на Пелопонезу, због свога положаја је постао центар трговине Истока и Запада. Read more »

ВАКЦИНАЦИЈА – ΕΜΒΟΛΙΑΣΜΟΣ (Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо» στα Σερβικα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Δεκ 28th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик

Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 58-68, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τεῦχος Γ´, σελ. 58-68, στὰ Σέρβικα)

6. Римљанима посланица апостола Павла 

ВАКЦИНАЦИЈА – ΕΜΒΟΛΙΑΣΜΟΣ

„Ако ли се неке од грана одломише,
и ти, који си дивља маслина, прицепио си,
се на њих и постао заједничар корена и сокова
маслинових…» (Римљ. 11,17)

Ενα Βλεμμα στο Πανορ. ΑΓ. ΓΡΑΦΗΣ ΓДраги моји, шеста књига Новога завета је Саборна посланица апостола Павла, Римљанима. Примаоци ове посланице су хришћани Рима, а писац је врховни апостол, Павле. Посланица Римљанима је написана пре Павловог доласка у Рим.

Поставља се питање: „ Одакле су се нашли хришћани у Риму пре него што им је проповедао неко од апостола?» Одговарајући на ово питање као што нам причају Дела апостола, када у дане Педесетнице је дошао Дух свети, у Јерусалиму су се налазили Јудејци из Рима, који су дошли тамо из поклоничких разлога. Били су очевидци и сведоци онога великог чуда. Од њих неки су поверовали у Христа и , када су се вратили у Рим, сачињавали су прво језгро цркве Рима. Али осим тих Јудејаца, због трговачких послова и других случајева су многи путовали у Рим. Међу њима су били и људи који су поверовали у Христа. Ти верници, пуни ревности – као што су тада били хришћани, јер, као што смо рекли у прошлом говору, као главни задатак су имали ширење хришћанства, дошли су и у Рим , и са њиховим учењем и примером су пренели светло еванђеља. Не мали број хришћана су били робови који су служили у великим дворцима и палатама и њихово одлично понашање их је издвајало, да су госпође и господа, који су обожавали идоле, постајали хришћани, као што се види у прелепој књизи „Фавиола». Read more »

5. Дела апостола МИСИОНАРСКА СЛУЖБА – ΙΕΡΑΠΟΣΤΟΛΗ (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρινης Αὐγουστινο: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγιας Γραφης», τευχος Γ´, σελ. 48-57, στα Σερβικα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Δεκ 18th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 48-57, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου Καντιώτου:
«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 48-57, στὰ Σέρβικα)

5. Дела апостола

МИСИОНАРСКА СЛУЖБА – ΙΕΡΑΠΟΣΤΟΛΗ

„и бићете ми сведоци,
до краја земље
(Дела. 1,8)

Agia Grafi ιστДраги моји, пета књига Новог завета јесу Дела апостолска. Писац је апостол Лука, који је и писац трећег Еванђеља по Луки.

Књига се зове „Дела» а не „ Дело», јер као што су приметили изучаваоци не садржи појединости свих догађаја из живота и деловања апостола, али само неке од њих,посебно од врховних апостола Петра и Павла, што је било довољно да нам да једну живописну слику прве Цркве. Read more »

СВЕТОСТ ХРИСТОВА – Η ΘΕΟΤΗΣ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ (Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 38-47, српски језик)

author Posted by: Επίσκοπος on date Δεκ 16th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 38-47, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 38-47, στὰ Σέρβικα)

4. По Јовану Свето Еванђеље

СВЕТОСТ ХРИСТОВА – Η ΘΕΟΤΗΣ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ

„А ово је записано да верујете да ИсуKYRIE TΩN DYNAM.istс јесте Христос,
Син Божији, и да верујући
имате живот у име његово» (Јован 20,31)

Драги моји, Јован је писац четвртог Еванђеља. Ко је Јован? Рећи ћемо са мало речи. Јован, брат Јаковов и његов отац Зеведеј су били једна рибарска породица. Њихово економско стање је било добро, јер су имали свој рибарски брод, као и плаћене раднике, били су познати и у дворишту протонамесника којег су снабдевали са изабраном рибом. Мајка двојице браће, Саломи, припадала је кругу жена мироносница, које су својим добрима служиле кругу ученика Христових. Read more »

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 28-37, српски језик) – (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρινης Αυγουστινου: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγιας Γραφης», τευχος Γ´, σελ. 28-37, στα Σερβικα

author Posted by: Επίσκοπος on date Δεκ 15th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 28-37, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστινου:

«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 28-37, στὰ Σέρβικα)

3.По Луки Свето Еванђеље

РАСИПНИЦИ – ΟΙ ΑΣΩΤΟΙ

„Оче,сагреших небу и теби и, више нисам достојан

назвати се сином твојим».(Лука 15,21)

π. Αυγουστ. agiasm. inДраги моји, писац трећег Еванђеља, јесте Лука. Али ко је Лука? Рећи ћемо са мало речи нешто о њему.

Име Лука је латинског порекла и на грчком језику значи светао. Из његовог имена произлази, да је био највероватније идолопоклоник грчког порекла, долазио је из великог града Антиохије. Слушајући проповеди апостола Павла, Лука је поверовао и крстио се, сматра се једним из ширег круга апостола, једним од седамдесет апостола. Био је човек са многим даровима. Био је добар говорник. Био је лекар по занимању. А по предању је био и сликар, као што говори леп тропар Молитвеног канона Пресветој Богородици: „Нечујна су уста неверника који се не клањају твојој светој икони, насликаној од светог апостола Луке, Путеводитељици (Одигитрија)».

Сагласно са једним другим ставом, и очигледно исправнијим, сликарем је назван јер је са лепим грчким језиком, који је одлично користио, описао Христов и Богородичин живот са таквом живошћу, да особа која чита тај свети садржај мисли да види насликане слике. Његов језик је постао једна врста четкице за сликање лица и догађаја. Такође у једном другом тропару цркве помиње се његово име заједно са именом Клеопе, где се наводи да су то била два ожалошћена човека због распећа Христовог која су ишла пешке путем за Емаус. Њихову жалост је Васкрсли Господ претворио у радост, када се изненада појавио ( Лука 24, 13-35). Read more »

ЧУДА – ΤΑ ΘΑΥΜΑΤΑ (Из књиге Митрополита Флорине Августина, μεταφρασμενο στα Σερβικα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Οκτ 13th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», свезак 3, стр. 18-27, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 18-27, στὰ Σέρβικα)

2. По Марку Свето Еванђеље
2. Τό Κατά Μάρκον ἅγιον Εὐαγγέλιο

ЧУДА – ΤΑ ΘΑΥΜΑΤΑ

Α они отидоше и проповедаше свуда, и Господ
им помагаше, и реч потврђиваше знацима који
су се потом показивали. Амин. (Марко 16,20)

Писац, драги моји другог еванђеља је Марко. Али питаћете? Ко је тај Марко? Засигурно да није један од дванаесторице, које је изабрао Господ као своје ученике. Био је син једне богате удовице, која се звала Марија и помиње се у Делима апостолским (види 12,12). Она је имала у Јерусалиму једну веома пространу кућу, у којој су се одржавали скупови првих хришћана. Говори се да је у тој кући Господ наш Исус Христос, у ноћи Великог Четвртка вршио Тајну вечеру. Тако Марко, који је имао и друго име, име Јован, је васпитан у средини која је одисала топлим осећањима љубави за Христа. О младом Марку бива помињање и од истога у еванђељу (види 14, 51-58). Када је, дакле,у неки сат ноћи маса људи са војницима римске легије ушла са свећама и фењерима у Гетсимански врт, где је раније дошао Христос са својим ученицима, тада су ученици из страха напустили Христа. Read more »

ЦАРИНИК – ЕВАНЂЕЛИСТ! ΤΕΛΩΝΗΣ – ΕΥΑΓΓΕΛΙΣΤΗΣ! (Ἀπο το βιβλιο του Μητροπολιτου Φλωρινης Αυγουστινου: «Ἕνα Βλεμμα στο Πανοραμα της Ἁγιας Γραφης

author Posted by: Επίσκοπος on date Οκτ 6th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик

1. По Матеју Свето Еванђеље

ЦАРИНИК – ЕВАНЂЕЛИСТ!

ΤΕΛΩΝΗΣΕΥΑΓΓΕΛΙΣΤΗΣ!

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 9-18, στὰ Σέρβικα)

„Ходите к мени сви који сте уморни
и натоварени, и ја ћу вас одморити“
( Господ, Матеј 11,28)

Εὐagelistis_mathaiosГоспод наш Исус Христ, драги моји, „оваплотио се ради нашег спасења“, провео је мало временско раздобље јавног деловања међу људима. Живео је само три године јавним животом, али оставио је неисцрпне трагове доброте у то време деловања. Како? Књигу једну није написао али шта је рекао и учинио сачувано је у једној књизи, чији садржај вреди више од свих књига које су написали филозофи и други истакнути мушкарци. Та књига је названа једном речју остала  од старогрчког језика, језика који издражава и најтананије мисли и осећања; названа је Еванђеље! Дакле књига, која садржи добре и угодне новости. Угодне вести су , да се на неком крају света родио Онај кога су очекивали вековима, родио се Господ наш Исус Христ, Избавитељ света. Read more »

ΜΙΑ ΦΟΒΕΡΗ ΑΛΗΘΕΙΑ ΑΠΟ ΤΟΝ πατερα Αθανασιο Μυτιληναιο: «Δεν ειναι σημερα εις θεση οι ταγοι της Εκκλησιας μας να βοηθησουν το ποιμνιο & το αφηνουν να κατασπαραζεται. Ποναει η ψυχη μου, που σας το λεω αυτο. Αγαπητο ποιμνιο, δεν έχω τον τροπο να σας βοηθησω, να σας πω που & σε ποιον να πατε! Βοηθηστε εσεις τον εαυτο σας… Μελετατε το λογο του Θεου & να ειστε ξυπνοι!

author Posted by: Επίσκοπος on date Σεπ 17th, 2025 | filed Filed under: Cрпски језик, π. Αθαν. Μυτιληναίου

Δυστυχως, δεν ειναι σημερα οι ταγοι της Εκκλησιας μας σε θεση να βοηθησουν το ποιμνιο και το αφηνουν να κατασπαραζεται.

——-

——-

Δυστυχώς, δεν είναι σήμερα οι ταγοί της Εκκλησίας μας σε θέση να βοηθήσουν το ποίμνιο και το αφήνουν να κατασπαραζεται.

Αγαπητοί μου, πονάει η ψυχή μου που σας το λέω αυτό το πράγμα, πονάει η ψυχή μου.
Έρχονται άνθρωποι και μου λένε «πάτερ αυτό, πάτερ εκείνο. Τι να κάνουμε;». Και δεν έχω τον τρόπο να τους βοηθήσω, να τους πω «πηγαίνετε»… Που να πάτε; Σε ποιον; Που;!
Δυστυχώς, δεν είναι σε θέση οι εφημέριοί μας και εκείνοι οι οποίοι είναι από τον Χριστό τεταγμένοι να βοηθήσουν το ποίμνιο… ΔΕΝ είναι εις θέσιν να βοηθήσουν…
Αγαπητό ποίμνιο! Βοηθήστε εσείς τον εαυτό σας… Μελετάτε τον λόγο του Θέου και βοηθήσατε εσείς τον εαυτό σας. Εμείς δεν μπορούμε να σας βοηθήσουμε, και όχι μονον αυτό…αλλά κάποτε σας ρίπτουμε και εμείς – είτε το καταλαβαίνουμε είτε δεν το καταλαβαίνουμε – σας ρίπτουμε και εμείς εις τα χέρια τών εχθρών. Δεν θά ‘θελα όμως να σας αφήσω και ξέγνοιαστους και να πείτε «Ε… έχουν τον λόγο άλλοι, αυτό που θα μας πουν αυτό θα κάνουμε…» Οχι! Να ειμαστε ξυπνητοί άνθρωποι… Να μελετούμε τον λόγο του Θεού για να μπορούμε να προστατεύσουμε τον εαυτό μας. Διότι σήμερα δεν σας προστατεύουν εκείνοι που είναι τεταγμένοι για να σας προστατεύσουν.
Αγαπητοί μου! Μελετάτε τον λόγο του Θεού. Και άμα συναντήσετε την αδιαφορία εκ μέρους ημών, τότε να πείτε: «Όχι πάτερ, δεν είναι τα πράγματα έτσι, είναι αλλιώτικα. Και αν εσύ τα λες έτσι εγώ τουλάχιστον θα προστατεύσω τον εαυτό μου». Και όχι μόνο τον εαυτό σας αλλά να προστατεύσατε και τους παρά πέρα τους πλαϊνούς σας, διότι είναι αναγκη έτσι να γίνει»

​-π. Αθανάσιος Μυτιληναίος
Ηχητικό απόσπασμα από την 22η ομιλία από Δευτερονόμιο

Μεταφρασμενο & ΑΓΓΛΙΚΑ

Unfortunately, today the leaders of the Church are not in a position to help the flock, therefore the faithful are left to be devoured.
My beloved! It pains me that I have to tell you these things, my soul aches. People come to me and tell me «father this, father that… what do we do?». And I don’t have a way to help them…to tell them «Go to…» Go where?! Go to whom?! Where?! Read more »

Η κυβερνητικη Μαφια του Μαυροβουνιου κατα της Ορθοδοξης Εκκλησιας 1) ΤΟΝ ΙΔΙΟ & ΧΕΙΡΟΤΕΡΟ ΔΙΩΓΜΟ ΥΠΕΣΤΗ ΑΠΟ ΑΔΕΛΦΟΥΣ ΤΟΥ ΙΕΡΑΡΧΑΣ ΤΗΣ ΣΕΡΒΙΚΗΣ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ, Ο ΟΡΘΟΔΟΞΟΣ ΕΠΙΣΚΟΠΟΣ ΚΟΣΥΦΟΠΕΔΙΟΥ ΑΡΤΕΜΙΟΣ (Διαβαστε 48 παλαιοτερα αρθρα)

author Posted by: Επίσκοπος on date Ιούν 15th, 2020 | filed Filed under: Cрпски језик

ΤΟΝ ΙΔΙΟ & χειροτερο ΔΙΩΓΜΟ ΥΠΕΣΤΗ ΑΠΟ ΑΔΕΛΦΟΥΣ ΤΟΥ ΙΕΡΑΡΧΑΣ, Ο ΟΡΘΟΔΟΞΟΣ ΕΠΙΣΚΟΠΟΣ ΚΟΣΣΥΦΟΠΕΔΙΟΥ ΑΡΤΕΜΙΟΣ, ΠΡΙΝ ΑΠΟ ΜΙΑ 10

Ο επισκοπος Αρτεμιος διωχθηκε απο το Κοσσυφοπέδιο με όλους τους μοναχους και μοναχες με ψευδεις αναπόδεικτες κατηγορίες, γιατί κατηγγειλε στα ευρωπαϊκα δικαστηρια σαν συνυπευθυνους για τους 150 καμμενους ορθοδόξους ναους του Κοσσυφοπεδίου, που οι Αλβανοι τους εβαζαν φωτια παρουσια τους. Οἱ ἱεράρχες οἱ ὁρθόδοξοι καὶ ὁ ἐπίσκοπος Μαυροβουνίου Ἀμφιλόχιος τὸν πίεζαν νὰ ἀποσύρει τὶς μηνύσεις καὶ ἐπειδὴ ἐκεῖνος τὸ ἀρνοῦντα τὸν ἔδιωξαν ἀπό τὴν ἔδρα του καὶ ἔκαναν ἄλλον ἐπίσκοπο.

ΔΙΑΒΑΣΤΕ 48 παλαια αρθρα, που δημοσιευσαμε τότε:

http://www.augoustinos-kantiotis.gr/?cat=36

9a150f5deb69

Στον διωγμό αυτό συμμετεῖχε ενεργά και ο επίσκοπος Μαυροβουνίου Ἀμφιλόχιος

ΔΕΛΤΙΟ ΤΥΠΟΥ

ΑΚΚΕΛ: akkel.president@gmail.com,

Η κυβερνητική Μαφία του Μαυροβουνίου κατά της Ορθόδοξης Εκκλησίας

  Αντιορθοδοξη κυβερνηση στο Μαυροβούνιο          Η καταγγελία του Αρχιμανδρίτη π. Ευσέβιου Μεάντζια που πληροφορήθηκε το ΑΚΚΕΛ από άρθρο της 12ης Ιουνίου στο https://enromiosini.gr με τίτλο «Διωγμός της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας στο Μαυροβούνιο», αποκαλύπτει μία κυριολεκτικά μαφιόζικη καταδίωξη της Ορθόδοξης Εκκλησίας «Στο μαγαζί του Τζουγκάνοβιτς», όπως είναι γνωστό το Μαυροβούνιο ως χώρα από το τέλος ακόμη του 20ου αιώνα, όπως επίσης και με το σύνθημα «Μικρή στο μάτι, μεγάλη στη διαφθορά», λόγω των στενών σχέσεων του καθεστώτος με την ιταλική Μαφία και όχι μόνο. Το παρακράτος της Χίλαρυ έχει επίσης στενές σχέσεις, σε σημείο που όταν ο Τραμπ έγινε Πρόεδρος στις ΗΠΑ να καρφώσει χαρακτηριστικά τους μαφιόζους του Τζουγκάνοβιτς  λέγοντας ότι το Μαυροβούνιο είναι μια φιλοπόλεμη χώρα για το οποίο δεν βλέπει το λόγο γιατί να στείλει τα παιδιά των Αμερικανών να σκοτωθούν. Βέβαια άλλο το καθεστώς και άλλο ο λαός που υποφέρει από αυτό αλλά τότε ο Τραμπ μιλούσε για να ακούσουν μέσα στις ΗΠΑ. Read more »