1. По Матеју Свето Еванђеље

ЦАРИНИК – ЕВАНЂЕЛИСТ!

ΤΕΛΩΝΗΣ – ΕΥΑΓΓΕΛΙΣΤΗΣ!

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 9-18, στὰ Σέρβικα)

„Ходите к мени сви који сте уморни
и натоварени, и ја ћу вас одморити“
( Господ, Матеј 11,28)

Господ наш Исус Христ, драги моји, „оваплотио се ради нашег спасења“, провео је мало временско раздобље јавног деловања међу људима. Живео је само три године јавним животом, али оставио је неисцрпне трагове доброте у то време деловања. Како? Књигу једну није написао али шта је рекао и учинио сачувано је у једној књизи, чији садржај вреди више од свих књига које су написали филозофи и други истакнути мушкарци. Та књига је названа једном речју остала  од старогрчког језика, језика који издражава и најтананије мисли и осећања; названа је Еванђеље! Дакле књига, која садржи добре и угодне новости. Угодне вести су , да се на неком крају света родио Онај кога су очекивали вековима, родио се Господ наш Исус Христ, Избавитељ света.

Рећи ће неко, да Еванђеље није  једно, већ четири. У суштини Еванђеље је једно, које као друго сунце обасјава ум, греје срце и покреће вољу. Да, јесте једно. Доказ написаног јер на језику Еванђеља не кажемо Еванђеље Матејево или Еванђеље Марково итд., већ кажемо Еванђеље по Матеју или Еванђеље по Марку итд. Дакле, то једно Еванђеље се појављује са четири погледа. Четири еванђелиста – да наведемо неки пример – су налик на четири очевидца и директна слушаоца   сведочанства једног важног догађаја, који се одиграва у дворани јавног суда. Иако се четири  сведочанства завршавају у централном и најважнијем догађају, у односу ка појединостима сваки од њих  прича нам догађај на свој начин. Те разлике су један доказ, да еванђелисти нису дошли претходно до договора између себе, тако да се потпуно слажу у свему али сваки прича  о догађајима како их је лично он видео. Једно је Еванђеље, али износи се на четири начина приповедања, где не чине неправду истини, већ је обогаћују са различитим појединостима, са којима се употпуњава општи приказ догађаја. Зато је и од старог учитеља Цркве, светог Иринеја, названо Еванђеље са четири лица.

Писац Еванђеља који је написао прво Еванђеље јесте Матеј. Али ко је био тај Матеј?

Матеј је био Израиљац који је потицао из области Галилеје. Његово име на грчком значи дар Божији. Његово занимање је цариник, службеник Римског царства, задужен да убире порез који је наметнуо Римски освајач. Његово занимање је било омрзнуто не само зато што су цариници приликом убирања пореза узимали већу количину од оне коју су требали, и на тај начин су стварали велике иметке, њихово име је било синоним за крадљивца и разбојника, али и зато што радећи тај посао су деловали у име Римских освајача, подсећали су на тешке окове ропства, под којим су стењали и патили се мушкарци који су били патриоте, који су имали носталгију за славним данима Давида и Соломона. Сви Јудејци су се гнушали цариника.

Не постоји сумња, да је и Матеј чуо о Исусу. Зато што је Исус започео своју проповед у Галилеји и имао је као центар свог деловања Капернаум, где је Матеј имао своју  царинарницу. Сиромашан Христос, пребогат Матеј. Али шта желим с тим рећи? Христос је вршио огроман утицај на срца својих слушалаца. Не сумњамо да је Матеј чуо уопштен али толико утешан позив: „Ходите к мени сви који сте  уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити“( Матеј 11,28).

Осим тог општег позива, Матеј је прихватио и један посебан позив, који је Христос упутио њему лично, када је један дан пролазио поред његове царинарнице. Рекао му је: „Хајде за мном“(Матеј 9,9) и Матеј је без оклевања, пожурио одмах да напусти царину и да следи верно Христа. Била је тако велика његова радост што је примљен у ужи круг дванаест ученика Христових, да је тај догађај славио као најважнији догађај у свом животу. Приредио је вечеру у част Христа, на којој су присуствовали и многи други цариници. О! Свети над светима, безгрешни Господ, међу грешним пријатељима цариника, највећих грешника. Видећи Господ сузе покајања цариника и свих грешника рекао је: „Заиста вам кажем да ће цариници и блудници ући пре вас у Царство Божије“ (Матеј 21,31)

Матеј упркос свим почастима које му је Христос указао, сачувао је дубоко осећање своје грешности. Карактеристика његове скрушености је да се у каталогу дванаест апостола његово име записује као „цариник“ (Матеј 10,3), као што је касније чинио и апостол Павле, говорећи да је Христос дошао у свет „грешнике да спасе, од којих сам први ја“( 1 Посланица Тим. 1,15)

Матеј се приказао као племенита душа. Између злата и Христа – у супротности са Јудом – који је волео злато и издао Христа – Матеј је изабрао Христа а одрекао се злата. Верно је следио Христа и после његовог васкрсења је узео мисионарску палицу и обилазио земље и културе, стигао је чак и до људождера, где је и жртвован, бацили су га у ватру, као што се осликава на једној старој икони храма у граду Касторији на северу Грчке.

Био је удостојен да напише прво Еванђеље на арамејском дијалекту, а касније је исти писао на грчком језику. Разлог зашто је написао Еванђеље је био да просветли своје сународнике Јевреје, доказујући им да су се сва пророчанства из Старог завета о доласку Месије испунила са тачном прецизношћу у лицу Господа нашег Исуса Христа. Зато наводећи разне догађаје из живота Христовог, наводи често овај израз „ да се испуни што је Господ казао преко пророка (Матеј 1,22 2,15,23). Њему дугујемо јер имамо потпунији садржај Христове приче на гори, која заузима поглавља 5,6 и 7 његовог Еванђеља, која сачињава улазни документ у царство Божије.

Драги моји хришћани! Када би постојало место и време, требали бисмо писати о богатом садржају Еванђеља по Матеју. Тај недостатак остављамо да допуните сами, препоручујући да изучавате, не једном већ више пута Еванђеље по Матеју. Читали и изучавали су га истакнути мушкарци и донело им је велику корист. Овде наводимо двојицу, један је Руски филозоф Достојевски а други је владар Индије Ганди. Први, неколико тренутака пре своје смрти, замолио је своју супругу, која је плакала поред његовог кревета, да не плаче, него да му прочита једно поглавље Еванђеља по Матеју да чује и он, као своју задњу утеху. А други, Махатма Ганди, у свом неком разговору са лордом Ирвином, бившим регентом Индијаца рекао следеће: „Када се ваша и моја земља сусретну у учењима која је утемељио Христ, у тој причи на гори, решићемо проблеме, не само наших земаља већ целога света“.