СВЕТОСТ ХРИСТОВА – Η ΘΕΟΤΗΣ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ (Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 38-47, српски језик)
Δεκ 16th, 2025 |
Filed under: Cрпски језик
(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 38-47, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 38-47, στὰ Σέρβικα)
4. По Јовану Свето Еванђеље
СВЕТОСТ ХРИСТОВА – Η ΘΕΟΤΗΣ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ
„А ово је записано да верујете да Ису
с јесте Христос,
Син Божији, и да верујући
имате живот у име његово» (Јован 20,31)
Драги моји, Јован је писац четвртог Еванђеља. Ко је Јован? Рећи ћемо са мало речи. Јован, брат Јаковов и његов отац Зеведеј су били једна рибарска породица. Њихово економско стање је било добро, јер су имали свој рибарски брод, као и плаћене раднике, били су познати и у дворишту протонамесника којег су снабдевали са изабраном рибом. Мајка двојице браће, Саломи, припадала је кругу жена мироносница, које су својим добрима служиле кругу ученика Христових.
Двојица браће су у почетку били ученици Јована Претече. Али када су чули да Јован топло препоручује Господа нашега Исуса Христа, говорећи: „ Гле Јагње Божије, које узима на се грехе света! (Јован 1, 29,36) тада су напустили Јована и придружили се Христу. Дванаест ученика с обзиром колико су били присни са Христом се могу поделити у три скупине. Прва скупина су били свих дванаест апостола. Друга су били само тројица, Петар, Јаков и Јован, којег је посебно волео Христос и назвао „ученика кога љубљаше» (Јован 19,26) Обојица браће због своје зрелости и енергичности по којој су се истицали, названи су од Христа „Воангерс», што значи у преводу „синови грома» (Марко 3,17). То је потврдио и следећи догађај. Када становници једног градића у Самарији нису примили Христа, него су га протерали, двојица браће Јаков и Јован су се расрдили и тражили од Господа да пошаље ватру са неба да падне и те становнике спали, као што се у старо време десило у животу светог пророка Илије Презвићанина. Христ није прихватио тај предлог говорећи: „Не знате каквог сте ви духа»(Лука 9,55).
Јован је био повезан са Учитељем посебном наклоношћу. Доказ о томе је на тајној вечери када је Христос рекао да ће га један од дванаесторице издати, сви су се узбудили, Јован је пао на прса Христова и упитао Господа ко је онај који ће га издати? Тада је Господ рекао: „ који самном хлеб једе,подиже пету своју на мене» (Јован 13,18) Јован је једини од ученика који није напустио Христа у току Његове Божанске трагедије. Налазио се под Крстем заједно са Његовом Пресветом Мајком. Једна од седам речи које је изрекао Господ на крсту су речи које је упутио Јовану. Показујући покретом Богомајку рече му: „Ево ти мајке!». А мајци Својој је рекао:» Ево ти сина!» (Јован 19,26-27). Од онога часа Јован је преузео Богородицу к себи и бринуо се о њој до њеног последњег даха. Јован је био међу првим ученицима који су видели васкрслог Господа.
После Педесетнице, Јован, пун вере и љубави према Христу, је кренуо на мисионарско путовање. Путовао је проповедајући Еванђеље Христово. Због његове проповеди био је протеран за време Дометијана и био прогнан: „због сведочења Исуса Христа» на острву Патмос (Откр. 1,9) где је видео страшни приказ Откровења. Видео је као на филмској траци страшне призоре будућности Цркве и уопштено човечанства све до краја векова. Последње дане свога живота је провео у Ефесу, где, не могавши више због старости да проповеда као увек, на светим скуповима хришћана где је долазио само је понављао ове четири речи: „ Децо моја, волите се узајамно». (I Посл.Јов.3,11). Написао је и три саборне посланице које носе његово име.
Што се тиче четвртог Еванђеља имамо за рећи следеће речи. Ово Еванђеље се разликује од прошла три еванђеља. Као што је примећено, 92% информација које садржи ово еванђеље проналазимо само овде и код ни једног другог еванђелисте. Изоставио је многа чуда, Беседу на Гори, параболе, као и Преображење Господње, док је описао муке Христове и његово васкрсење. Посебно је изнео дуги опраштајући говор Христов, који се збио након Тајне вечере и заузима четири поглавља ( 14,15,16 и 17) та поглавља се састоје од прве еванђељске приче која се чита као прво Еванђеље увече на Велики Четвртак. Уопште шта су рекли за Христа, Јован и други еванђелисти није исцрпило све податке о опису живота Христовог. Као што исти Јован признаје, оно што је чинио Христ, да када би се писале књиге да би требало много књига да се напише, не би стале у свет. Намера, због које је написао то Еванђеље, да поверују људи да је Исус Христ, и верујући да имају живот у име његово.
Засигурно и други еванђелисти говоре о светости Христовој. Али онај који представља светост Христову на најлепши начин је Јован. Иако је његов језик једноставан, језик рибара, утолико иза тога језика се крије запрепашћујућа снага. Као што примећује свети Златоусти тумачећи први стих првог поглавља: „У почетку беше Реч (Логос), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог» ( Јован 1,1).
Еванђеље по Матеју започиње причом о цару Ироду, Лука о цару Тиберију, Марко говори о крштењу Јованову, а Јован све то ставља у крај и иде напред над сваким временом и веком, узвисује ум људи према ( „У почетку беше») и непрестано уздигнут према горе не оставља нигде да се заустави људски дух.
Црква желећи да представи висину мисли еванђелисте Јована, који се назива и теолог, одредила је да се поред његове иконе осликава један орао, који симболизује недостижну висину теологије на коју се узвисио ум еванђелисте Јована просветљен од светога Духа. Јован се приказао као најузвишенији од свих теолога.
Драги моји! Христос је Бог. Све сведочи о његовом божанству. Ако упиташ Јована Претечу, ко је Христ, одговориће ти:» Он је Син Божији» (Јован 1,34). Ако упиташ Натанаила, рећи ће:»Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев» (Јован 1,50). Ако упиташ Петра, одговориће слично:» Ти си Христ, син Бога живога (Матеј 16,16). Ако упиташ Марту рећи ће:» Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос син Божији који долази у свет» (Јован 11,27). Ако упитамо Тому: „Господ мој и Бог мој!» ( Јован 20,28). Ако упитамо разбојника: „Сети ме се Господе, када дођеш у Царству своме» (Лука 20,42). О божанству Христовом говоре његова дела, дела која нико други није учинио. Сведочи, на крају, он сам, када је указавши поновио о свом божанству и рекао, да се као човек родио у одређено време, али као Бог се родио пре него се родио Аврам, пре него што је створена земља, сунце и звезде (Јован 8,58). Никада није постојало време када Христ није постојао. То исповедају познати мушкарци из историје, који, пред величином постојања његовог, виде и диве се и исповедају, да је Бог само једини могао учинити и рећи што је рекао и учинио Онај. На крају, божанство Христово су званично прогласили и 318 очева I Васељенског Сабора, који су осудили Арија који није прихватао његово божанство.
Драги моји! Препоручујем вам да изучавате са пажњом четврто Еванђеље, посебно да прочитате опроштајни говор Великог Четвртка, еванђеље опоруке. Један побожни хришћанин није ишао увече спавати , ако претходно није прочитао опроштајни говор Господа, а његове очи су се пуниле сузама.



Add A Comment
You must be logged in to post a comment.