)(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 117-126, српски језик
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.117-126, στὰ Σέρβικα)

12. Колошанима посланица апостола Павла

ХРИСТОС ГЛАВА ЦРКВЕ

(Ο ΧΡΙΣΤΟΣ Η ΚΕΦΑΛΗ ΤΗΣ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ)

„Јер Њиме(Христом)би саздано све,…
и Он је Глава тела, Цркве»(Кол.1,16-18)

Драги моји град где су живели Колашани, је био један чувени град Мале Азије у области Фригије. Фригија се спомиње у Делима апостола (Дела.2,10), где се каже да, међу онима који су се у време Педесетнице налазили у Јерусалиму је било очевидаца сведока онога чуда, били су и неки људи из Фригије. Није искључено да су неки од њих поверовали тада чувши проповед апостола Петра, и када су се вратили у Фригију, да су проповедали Христа. Јер у апостолска времена ни један верник није скривао своју веру, већ су се сви борили да предају своју веру другима. Да, сваки хришћанин у оно време је био један мали мисионар. Мисионаре из Фригије спомиње и апостол у посланици Колашанима, Епафраса и Онисима.

Град Коласа налазио се близу Ефеса, великог града у Малој Азији, који је био саграђен у једној долини, коју је пресецала река Ликос, једна веома чудна река, чије су воде са велике висине падале и изливале се у једно велико удубљење у земљи, и тамо нестајале. Град Коласа касније је био уништен снажним потресом. Данас се чувају само неке рушевине близу једног новијег турског града.

Оснивач Колашанске цркве није био апостол Павле, већ један обични хришћанин, Епафрас, о коме смо горе већ говорили да потиче из Фригије. Епафрас је са ватреним срцем проповедао Христа и привлачио у веру неколицину хришћана, који су сачињавали прве чланове Колашанске цркве. Епафрас је рукоположен као свештеник. Након дугог и тешког путовања је стигао у Рим, где је био заробљен апостол Павле, да га обавести о свему и да затражи савете од њега. А вести које је чуо апостол Павле из уста Епафрасових, су постале повод да напише посланицу Колашанима. Садржај ове посланице је углавном следећи:

* * *

1. На почетку апостол Павле, као што чини и у осталим посланицама, издражава захвалност Господу, јер је проповед еванђеља стигла и у тај град и примећује се напредак, шаље им због тога предивну химну, која може да се окарактерише као химна захвалности и молитве ка Господу, химна слична коју смо већ видели на почетку посланице Ефесцима. Павле сматра Колашанску цркву са неколицином хришћана као дрво посађено, којем жели да се непрестано умножава и донесе много плодова (Кол. 1,10).

2. У Колашанској цркви се изнедрила једна чудна јерес, која као друга епидемија је узела великог маха, и отприлике за два века је патила Цркву Христову. Њу су називали јерес гностицизма. Та јерес је један микс старих филозофија, идолопоклонства и пре свега анђеоског обожавања. Поучавали су да материјални свет су створила вишња бића. Због тога гностици су презирали материју, ниподаштавали брак, и превише су наглашавали надаскетске намере (Колаш.2,6-23).

3. Павле критикује јерес гностицизма и просвећује вернике. А, што се тиче анђела, он не негира њихово постојање, не! Анђели јесу узвишенија бића од човека, немају тело, и као духови су покретни, али нису богови. И они су створени од тројичног Бога, Христос није један од анђела, већ је изнад свега материјалног и духовног што је створено. Све је створено из љубави Божије, која као река се излива и покрива све. Љубав, мудрост и свемудрост се виде као у огледалу у свему створеном, од највећих до најмањих бића. Велики је проглас апостола Павла да: „јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: Све је Њиме и за Њега саздано. И Он је пре свега, и све у Њему постоји (Колаш.1,16-18). Најснажније речи, које су јако оруђе, катапулт,против јеховиних сведока, који по ниподаштавању Христа сличе са гностичким јересима. Онај који слуша или чита ту реч, као да слуша еванђелисту Јована, који исто на почетку Еванђеља проглашава Божанство Христово, говорећи: „У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Богу.Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало (Јова.1,1-3).

4. Господ наш Исус Христос је из дубоке љубави постао човек, сличан нама људима по свему, осим по греху, основао је Цркву, у којој има главно место и назива се глава Цркве. Као што је глава најважнији део људског тела, центар размишљања, које даје наредбе које стижу до свих делова тела, тако је и Христос глава Цркве, која се од Павла назива тело Христово, а као тело Христово Црква треба да буде повезана са Христом и да слуша његове заповести, да би постојала хармонија духовних односа (Колаш. 1,18).

5. Апостол Павле за дело Христово посебно наглашава, да избављење људске душе од окова греха није се догодило нити од човека нити од анђела и арханђела, догодило се само кроз Христа, који је пролио своју часну крв на крсту. Грехови, које је учинило сво човечанство, се представљају као један чек, на којем су написани појединачно наши дугови, чек који је било тешко отплатити са врлинама свих људи. Тај чек поцепан је кроз крст, и тако је дошло до помирења и мира између неба и земље (Колаш. 2,14).

6. Павле препоручује наглашавајући да верници припазе да не буду преварени од лажних филозофија, превара и слава које препоручују разни филозофи. Истинита филозофија, Мудрост, потпуно се налази у лицу и учењу Господа нашега Исуса Христа. У њему постоје ризнице знања…(Колаш. 2,3). Онај који верује и похађа његову школу, што се тиче познавања основних проблема у животу постаје бесконачно мудрији, од старих филозофа Сократа, Платона и Аристотела.

7. Павле се борио против јереси која је подцењивала брак, наглашавао је вредност те свете тајне и одредио је које обавезе имају супружници, родитељи и деца (Колаш. 3,18-25).

8. Павле на крају упућује и разне духовне савете непроцењиве вредности, тако верници, ослобођени од јудејског елемента и идолопоклоничких предсказивања, да живе узвишени живот, хришћански живот (Колаш. 3,5-17).

Драги моји хришћани! Као што се у апостолско време у дане апостола Павла појавила јерес гностицизма, која је била као што смо већ навели мешавина јудејских и идолопоклоничких погледа и филозофских превара, и многи су били преварени од те лажне религије, тако исто и у наше време појављује се један покрет, који не проповеда познато еванђеље, али сакупља разне делове из свих догми и свих религија и желе да створе једну нову врсту религије, панрелигију. Тај покрет се назива екуменизам. Као што је рекао чувени Српски теолог свештеник Јустин Поповић, екуменизам треба да се зове свејерес.

Молим вас да припазите да не будете преварени од јаких струја те свејереси екуменизма. Останимо верни и утемељени у једној, саборној и апостолској Цркви, чија глава јесте ХРИСТОС.