(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 127-135, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´σελ.127-135, στὰ Σέρβικα)

13. Солуњанима посланица апостола Павла А

ДОЛАЗИ! – ΕΡΧΕΤΑΙ!

„Јер ће сам Господ са заповешћу,
гласом арханђела и са трубом Бо-
жијом, сићи с неба, и прво ће мртви
у Христу васкрснути; (А Сол.4,16)

Драги моји тринаеста књига Новога завета је, А прва посланица апостола Павла Солуњанима. Тринаеста по реду у књизи, али према времену писања јесте прва посланица коју је написао апостол Павле. Обраћа се, као што њен назив и говори Солуњанима. Солун је и тада био грчки град као што казује и његово име.  Саграђен је од Касандра, једног од наследника Великог Александра, у част његове супруге а сестре В. Александра, која се звала Тесалоника. Због свога положаја  развио се у велики град, један од највећих градова хелинизма, други после Констандинграда, лука важнија од Средоземног мора. Што се тиче тла, налази се на средини великог ауто-пута Егнатиа. Тај историјски град је завршио под владавином Римљана и много је трпео приликом напада барбара посебно у време крсташа и Турака. Од турске власти га је ослободила славна грчка војска, која је заузела град 1912 на дан када град прославља свога заштитника светог Димитрија – то није случајност- када се подигла грчка застава на Белу Кулу. Солун је пун археолошких споменика, посебно из византијског доба.

У Солун је стигао апостол Павле из Филипа, где су га тукли немилосрдно, био је заробљен у римском затвору и био ослобођен чудом. Чим је стигао у град, иако је још на свом телу носио ране, започео је проповед прво Јудејцима, који су ту имали јако упориште. Проповедао је Исуса Христа разапетога: „Божију силу и Божију Премудрост» (А Корић. 1,24). На жалост само је неколицина Јудејаца поверовала, док други, су се успротивили и побунили и изазвали побуну, од које се једва спасао у Јасоновој кући. Мало је времена остао апостол Павле у Солуну. И за то мало времена, радио је даноноћно, основао је цркву у Солуну, која се сачињавала углавном од Грка идолопоклоника, који су поверовали и покајали се.

Из Солуна је апостол Павле отишао у Верију. Међутим и тамо су га протерали фанатични јудејци и, затим путујући дуго, стигао је у велеград Атину, престоницу филозофије и уметности. Павле је био узнемирен за цркву у Солуну, очекивао је вести од тамо. Када је Тимотеј, којега је оставио у Солуну, дошао и објавио угодне вести, тада је написао А посланицу Солуњанима. Садржај ове посланице укратко је следећи:

***

1.   На почетку апостол Павле издражава из дубине своје душе захвалност Богу за издржљивост коју је неколицина хришћана у Солуну показала у прогонима. Њихова вера, љубав за Христа и свака друга врлина су постали далеко познати и постали су пример, не само хришћанима Македоније и Грчке већ свима хришћанима уопште (А Сол. 1,1-10). 

2.   Апостол Павле, одговарајући на оптужбе и клевете фанатичних јудеја, са којима су покушавали да ослабе њега као проповедника еванђеља, наглашава да његова проповед не долази од  себичних мотива и експлоатације. Његова проповед је испуњење дубоке вере, топле љубави и живог занимања за душе, „због којих Христос умре «Рим. 14,15). Доказ његове искрености јесте, што то мало времена што је боравио у Солуну, није седео беспослен, живећи на терет других. Обукао је своје радно одело и зарађивао правећи шаторе. Односио се према свима са много љубави. Карактеристично пише: «бијасмо благи међу вама као дојиља када негује своју децу «(А Сол. 2,7). Да ли сте срели брижну мајку? Све што чини, па и свој живот још доводи у опасност, да спаси своју децу (А Сол. 2,1-12).

3.   Павле иако се насилно удаљио од хришћана у Солуну иако се налазио далеко од њих, утолико никада их није заборавио. Насупрот, живо је желео да опет путује у Солун да види њихова драга лица. Проповедник љубави и учитељ! (А Сол. 3).

4.   Неколицина хришћана у Солуну је живела у окружењу идолопоклоничком и били су у опасности да се заразе њиховим начином  живота и да падну у страшни грех блуда, апостол Павле им упућује живу препоруку, наводећи да је воља Божија освећење. А освећење се успе добити ако се клоне блуда и других телесних страсти. Тело, као суд Божији, треба да сија од чистоће (А Сол. 4).

5. Апостол Павле подсећа на велику истину наше вере, смрт, које се боје неверници, није крај људскога живота, душа човекова је бесмртна. Телесна смрт се карактерише од Павла као једна врста сна. Из тог дубоког сна смрти мртви ће се устати са  гласом архангела у дан другог суда (А Солу.4,13-18). Сагласна са Павловом проповеди јесте и проповед светога Козме Етолског, који говори да је сан као мала смрт, а смрт је као један велики сан.

6. Што се тиче питања, када ће доћи Господ, Павле одговара да је тај дан непознат. Док ће људи мислити да живе у време мира и сигурности, изненада ће онај страшни дан доћи као крадљивац у ноћи (А Сол. Пог.5). Нека чекају хришћани тај дан другог Христовог доласка. Тај дан, колико страшан за невернике и непокајане грешнике, толико радостан ће бити за вернике, који живе по заповестима Божијим. Зато апостол Павле топло препоручује један живот хришћанског савршенства (А Сол. 5,12-24). Павле разглашава његове хришћанске поруке као врсту музичких октава. А то су:

• а) „Радујте се свагда».
• б) „Молите се без престанка».
• в) „На свему захваљујте».
• г) „ Духа не гасите».
• д) „Пророштва не презирите».
• ђ) „Све испитујте».
• е) „Добра се држите».

ж) „Од зла у сваком виду уклањајте се» (А Сол. 5,16-22).

*  *. *

Драги моји! Као новооснована црква Солуна коју су узнемиравали лажни пророци, одређујући дан другог доласка Господа, тако и данас Православну Цркву Христову узнемиравају нови лажни пророци, хиљаду пута опаснији од оних из прве Цркве. А они се називају Јеховини сведоци. Они одређују дан другог доласка иако, стално лажу не престаjу да се представљају као пророци и варају васиону.  

Да драги моји, доћи ће Господ са великом славом,слава неописива. Али дан који ће доћи, као што проповеда апостол Павле, јесте непознат. Само Христос познаје тај дан. Ми стално треба да пазимо непрестано и да стражимо. Једна мала слика изненадног доласка Господовог јесте дан наше смрти, који остаје непознато када ће нам доћи.