(Из књиге Митрополита Флорине Августина:
«Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 156-165, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο:
«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.156-165, στὰ Σέρβικα

16. Тимотеју посланица Б апостола Павла

РАЗБУКТАВАЊЕ – ΑΝΑΖΩΠΥΡΗΣΙΣ

„Из тога разлога ти напомињем
да разбуктаваш благодатни
дар Божији» (Б Тим. 1,6)

Драги моји, шеснаеста књига Новога завета јесте Б књига Тимотеју, коју је написао апостол Павле у следећим условима.

Као што смо већ у прошлом поглављу видели, апостол Павле је био заробљен први пут у Риму 58 године после Христа. Када је након кратког времена био пуштен на слободу, наставио је за још дуго времена свој мисионарски рад. Године 65 после Х. су га опет ухапсили и преместили у Римски затвор. Цар огромне Римске империје тада је био Нерон, човек са ликом, али у души је био дивља звер, крунисана звер, која је учинила страшне злочине. Нерон, желећи да искуси како је било у Троји у време пожара, наредио је да запале Рим. Од 14 великих кућа које је имао Рим, 12 је изгорело. Нерон, седећи на узвишењу свога имања, уживао је у страшном призору! Јер је народ Рима, као што је било за очекивати, био спреман да се побуни против те крунисане звери, Нерон је уз помоћ својих људи разгласио да су пожар изазвали хришћани. Тако је започео страшни прогон хришћана. Хришћани су били хапшени и бацани у затворе, јавно разапињани, постајали су храна за дивље звери, голи су били премазивани са катраном , висили су са стубова, горели су као свеће и осветљавали тргове градова као и вртове Нерона.

Апостол Павле је међу првима био ухапшен и држан под строгим надзором. Везаног у окове су га осамили. У мрачној и влажној ћелији је био обавештен о страшних призорима прогона и сам је исчекивао из дана у дан да дође и његова мученичка смрт, која заправо није каснила. Али и у мрачном затвору где се налазио, сам и напуштен, није га обузела туга и меланхолија, као што би се било коме другом десило, већ је одржао хладнокрвност и писао посланице. Једна од тих посланица јесте и Б посланица Тимотеју.

Садржај те посланице укратко је следећи:

 *. *. *

1. На почетку посланице, као и на почетку А посланице Тимотеју, Павле издражава осећања нежне љубави према своме духовном детету Тимотеју, и од срца му жели „благодат, милост,мир од Бога Оца и Христа Исуса» (Б Тим. 1,2) нек буде с њим.

2. О Тимотеје, каже, не заборављам те никада. Сећам те се дан и ноћ. И сада када се налазим у затвору молим се за тебе. Желим да те видим, јер у твоме лицу видим искрену и дубоку веру коју су имале твоја бака Лоида и мајка Евникија (Б 1,3-5).

3. Апостол Павле, подсећа Тимотеја на онај важан дан, када је ученик примио из руку учитеља дар свештенства и био рукоположен за епископа великог града Ефеса, упућује му живахну препоруку, света ватра, коју је у његовом срцу упалио свети Дух, да се никада не угаси, али да се непрестано разбуктава, дакле да се непрестано обнавља. Препреке ћеш сусрести многе на своме путу, али немој се уплашити и поклекнути. Јер нама Бог није дао: „ духа плашљивости, него силе и љубави и целомудрености» (Б Тим. 1,7).

4. Апостол Павле, говорећи о његовом напуштању од Малоазијских сарадника, наводи имена двојице одступника од њега. То су Фигел и Ермоген. Помиње и чувени „Онисифоров дом» (Б Тим. 1,16), дакле све духовне чланове пре него по телу рођаке Онисифорове, који сачињавају једну кућну цркву. Онисифор је ишао на дугачак и опасан пут, да би стигао до Рима и посетио Павла да му понуди шта је могао, пре свега своју искрену љубав. Да ли можете замислити тај дирљиви сусрет Павла и Онисифора? Онисифор би љубио окове свога учитеља, оне окове који су вредели више него царске круне царева и краљева. Онисифор је понудио и своје услуге цркви у Ефесу, где је био веома цењен и вољен (Б Тим. 1,15-18).

5. Одвраћање каже, Малоазијских сарадника мојих, о Тимотеје, не треба да те обесхрабри. Т и да будеш веран војник Господа нашега Исуса Христа и да се бориш добром борбом вере, помињући непрестано име Господа Исуса Христа, који је разапет због наших грехова, васкрсао, узнео се на небеса, и живи и царује у свим вековима. Као пример опонашања, имај мене Павла, свога учитеља,који као злочинац трпи многе невоље. Ја сам свезан и затворен, али реч Божија није свезана. Налази начине да се пренесе свуда. И заиста, драги мој, у затвору сам написао 4 посланице, које вреде више од милион проповеди. Пази исто говори му, кога ћеш изабрати за своје сараднике, треба да су верни и способни у делу Цркве (Б Тим. 2,1-13).

6. А што се тиче проповеди коју ће проповедати Тимотеј, и која је његово главно дело, Павле препоручује да подузме сваки труд. Да пази,да је његов живот светао, да правослови реч истине, дакле да је његова реч увек по свему истинита, тачна, једнака истини еванђеља. Зато треба да изучава Свето Писмо које је сво богонадахнуто и корисно „за критиковање, за исправљање, за васпитавање у праведности. Да буде савршен Божији човек, припремљен за свако добро дело» (Б Тим. 2,14-26).

7. У трећем поглављу постоји једно пророчанство. Апостол Павле пророкује да ће доћи дани лукави, јер ће људи тада волети само себе. Биће среброљупци, уображени, горди, хулници, непослушни према родитељима,хвалисави, неблагодарни, непобожни. Безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових. Јер су од ових они који се увлаче у куће и заводе жене које су натоварене гресима и вођене различитим пожудама. Страшна бројаница грехова. Ланац са деветнаест обруча. Што се тиче ове теме, објавили смо неколико чланака у књизи „Знакови времена», која је издата.

8. На крају апостол Павле предвиђајући да се приближава крај његовог земаљског живота, баца један поглед на своју прошлост, која је пуна разних недаћа и опасности које је поднео ради еванђеља, и обраћајући се своме драгоме Тимотеју узвикује следеће: О Тимотеје, „добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија, али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов» (Б Тим. 4,7-8).

 *   *  *

Драги моји! Када сам био млади свештеник и обилазио сам брдовите крајеве наше домовине, стигао сам у једно село на Пинду. Тамо сам био угошћен у једној сиромашној чобанској кући. Хладноћа је била јака и смрзавао сам се. Чобан је то разумео и са својом машицом је размакао пепео, пронашао једну шибицу и са њом упалио ватру. Тада се цео простор у кући загрејао.

Шта желим рећи? Ово је метафоричка реч. Сви људи, па и најравнодушнији и најнечистији, крију у дубини свога духовнога света једну варницу. А само та једна варница је довољна да се упали ватра вере. А када се упали ватра вере, тада ће почети један нови живот, заиста хришћански, који ће изазвати дивљење. То је оно о чему говори апостол Павле у овој посланици Тимотеју „ да разбуктаваш благодатни дар» (Б Тим. 1,6).

Желим да у нашој земљи, у срцима свештеника и мирјана, да се разбукти варница вере по свим дужинама и ширинама, и да из ње изађе једна нова Грчка, заиста хришћанска Грчка, у славу Божију.