(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 197-206, српски језик)

(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.197-206, στὰ Σέρβικα 

20. Саборна посланица апостола Јакова    

ЖИВА ВЕРА- Η ΖΩΝΤΑΝΗ ΠΙΣΤΙ

„Вера без дела је мртва» (Јак. 2,26)

Драги моји, двадесета књига Новога завета јесте Саборна посланица апостола Јакова. Ко је био Јаков? Он је написао ову посланицу.

Имамо три Јакова. Један је био Јаков, син Зеведејев и брат Јована еванђелисте. Други је био Јаков, син Алфејев, и трећи Јаков је био брат Господњи. Прва двојица су била из круга 12 ученика Христових. Трећи, који се називао брат Господњи, је био син од заручника Јосифа, којега је добио са другом женом коју је пре Приснодјеве Марије заручио. Овај Јаков се истицао по ревности коју је имао за нову веру. Био је човек молитве. Говорило се да од многих поклона које је чинио, када се молио дан и ноћ, његова колена су постала чврста као код камиле, која непрестано клечи да би је натоварили. Био је познат и по својој праведности, не чинећи уступке великим и јаким.

Са његовом проповеди, а пре свега са његовим светим животом, многе је призвао у веру, и цркву у Јерусалиму, чији је био први епископ, непрестано је расла као дрво многоплодно. Међутим један такав напредак је изазвао пакост и завист фанатичних Јудејаца, који су га ухватили и присилили да порекне Христа. Пошто је Јаков исповедио веома гласно веру своју и љубав своју према Христу, гађали су га камењем. Док је он испуштао свој последњи дах, неко  га је  са једном  батином докрајчио.

Јаков није умро живи као бесмртна душа близу Христа, и очекује васкрсење мртвих и други долазак Христов, да преузме венац вечнога живота. Јаков живи и са овом посланицом, која носи његово име и назива се саборна, јер се обраћа свим Јудејцима који су поверовали у Христа и који су раширени по целоме свету. Написана је пре страшног уништења Јерусалима од римских легија, дакле пре 70 пос. Х.

    *.  *.  *

Садржај ове посланице садржи следеће:

1.       На почетку посланице Јаков упућује поздрав свим од Јудејаца хришћана у свету. Назива себе слугом Господа Исуса Христа. Иако би се као Христов полубрат могао хвалити и представљати се као брат Господњи, било му је драже да се назове слугом, јер, као што је проповедао Господ наш Исус Христос, духовно сродство, које произилази од вере у њега и од крштења, је узвишеније од  сродства по телу. Из свете крстионице сви излазе као нови људи,као духовна браћа (Јаков.1,1).

2.       Јаков говори о трпљењу, које треба да имају хришћани у једном непријатељском окружењу у којему живе , где се искушавају као злато у ватри (Јаков. 1,2-4).

3.       Искушавани хришћанин нека не приговара против Бога, каже апостол Јаков. Јер Бог није повод зла. Посебно за искушења која долазе од нечисте природе људске, Јаков подсећа да грех почиње као нека лукава помисао, иако помисао не буде отерана из мисли већ је то искушење добро дошло,тада се развија по стадијумима и на крају завршава извршењем греха. У души човековој се испуњава једно зачеће, једно  рађање чудовишта, у супротности са у Христу благословеним рођењем, које почиње са клицом божије речи (Јаков. 1,13-18).

4.       Реч Божија не треба да остане неизвршена и да подсећа на семе које је пало на суву земљу пуну трња и камења. Не, узвикује Јаков, немојте бити само слушаоци речи, али постаните и извршиоци. Онај који се само ограничава на слушање, сличи са неким, који баца један брз поглед у огледало и одмах заборавља свој изглед у огледалу (Јаков. 1, 19-27).

5.       Хришћани не треба да буду заслепљени лицима богатих људи и, када они улазе у свети простор Цркве, да им дају прва места, док када улази један сиромашан и у труље обучен човек да га презиру и да га ставе иза свих. Један човек који верује у Христа и живи сагласно са његовим светим заповестима, иако је најсиромашнији, јесте неупоредиво узвишенији од једног богаташа  који је стекао своју имовину са крађама и неправдама (Јако. 2,1-18).

6.       Ако верујете, каже апостол Јаков, треба ваша вера да се објављује са делима љубави. Када је брат ускраћен неопходнога, као што је храна, одећа и кров, и тражи вашу помоћ, а ви се само ограничите на речи утехе, треба да знате да грешите. Немојте се хвалити једном таквом вером, јер и демони верују и боје се пред силом Божијом, али која корист? Постаните опонашатељи Аврама, који не само да је веровао, али своју веру је објављивао са делима љубави према несрећнима (Јако. 2, 14-26).

7.       Јаков критикује тенденцију многих да поучавају друге без да исти испуњавају оно чему поучавају. Они ће бити кажњени више него остали. Пажња, дакле на језик. Оно што каже о језику Јаков је вредно наше пажње. Језик је мали део нашега тела, али колико зла може да изазове! Као што каже и народ: „језик нема кости али кости ломи». Бива разлогом да се пријатељства  униште, суседства и бракови, да упали ватру мржње и злобе, да изазове раздоре и битке, сукобе и ратове и друге страшне злочине. Једна лоша реч је као једна варница, која пада у сред шуме и спали је (Јако. 3,1-12).

8.       То што се дешавају раздори, свађе, битке и ратови и земља се непрестано боји крвљу, разлог је, корен свих зала, грех, посебно похлепа. Јер на жалост човеку није довољно мало и законито, али његово срце гори од грешних жеља. Тражи много и забрањено од закона Божијега, то још потражује и у својој молитви (Јаков. 4,1-12).

9.       Јаков упућује строгу критику богатима, који желећи да прошире свој иметак, су се налазили у једној непресталној журби, припремали су програме, ишли на далека путовања, без да кажу: „ Ако да Бог». Али смрт долази изненада. Богаташ, не само да није наградио са праведном платом своје запослене, већ са оскудном платом, коју сте ви одредили, не дајете им на време, и људи пате. Треба да знате да глас радника стиже до небеса. Нећете остати некажњени! (Јаков. 4,13- 5,6).

10.   Јаков, који је био човек вере, наде и љубави, присећа се оних који пате и подносе разне болести и налазе се у кревету бола. Њих подсећа на Јова, који је пример великог трпљења. Обавештава да се крај света приближава и да ће праведност Божија на крају завладати. Зато треба да избегавају колико год је могуће зло, да чине добро, да избегавају сваку заклетву. На крају препоручује, ако се неко разболи да позове свештенике да изврше свету тајну јелеја, молитва свештеника, болесника и његових рођака  ће га подићи из болести. Ако је згрешио, биће му опроштено. Сваки хришћанин нека се побрине са својим светлим поучењем и пре свега са светлим примером  да доведе и друге, који су обманути близу Христа.

***

Драги моји! Кажемо и ми да верујемо у Христа, али, као што овде наглашава Јаков брат Господњи, ако та наша вера није праћена делима љубави ка ближњем, тешко нама. Таква вера  ће сличити са дрветом, које је пуно лишћа, а не носи ни један плод. Сличиће са оном смоквом неплодном у чијем богатом лишћу није постаојао ни један плод, зато је Господ  проклео и осушила се цела, на поуку свима нама. Јер „свако дрво које не доноси плода, одсеците и у ватру баците (Матеј. 7, 19).

Господе наш Исусе Христе, спаси нас од те клетве. Прикажи нас плодоносним дрвећем Твоје свете Православне Цркве. Амин.