Αυγουστίνος Καντιώτης



Archive for the ‘Cрпски језик’ Category

«ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ»

author Posted by: Επίσκοπος on date Μαρ 6th, 2017 | filed Filed under: «ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ», BIOGRAPHY English, Cрпски језик

 

«ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ», σελ. 5-7
Ἀπὸ βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου Καντιώτου

«ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ»

Κάποιος μου έδωσε κάτι. Το ανοίγω. Δεν έχω δικαίωμα να το δώσω σε κανένα. Φαίνεται ότι είναι ευτελές, αλλά έχει μεγάλη αξία. Τι να είναι άραγε ; Μία δραχμή !

Μια δραχμη !ekdosi-prodosia-b11

Με ηλέησε ο Κύριος ημών Ιησούς Χριστός να γεννηθώ στην Ορθόδοξον Εκκλησία. Με ηλέησε ο Κύριος ημών Ιησούς Χριστός να γεννηθώ από γονείς ορθόδοξους. Με ηλέησε ο Κύριος ημών Ιησούς Χριστός κάτι ακόμα μεγαλύτερο, παρόλη την αναξιότητα μου, να είμαι κήρυξ της Ορθοδόξου Εκκλησίας. Με ηλέησε ακόμη ο Θεός να κηρύττω τώρα 30 ολόκληρα χρόνια.
Δοξάζω και ευλογώ τον Κύριο για τις μεγάλες προς εμέ ευεργεσίες. Έρχονται όμως στιγμές που το μυαλό σταματά, η γλώσσα κομπιάζει, η καρδιά κτυπάει δυνατά. Έρχονται στιγμές αγωνίας. Έρχονται στιγμές κατά τις οποίες ο κήρυξ του ευαγγελίου, που έχει κάποια συνείδηση και πιστεύει σ’ αυτά που κηρύττει, ο κήρυξ που ζεί σε μία γενεά δαιμονιώδη, έρχονται λέγω στιγμές που διστάζει. Πιστεύσατέ με – ειλικρινώς σας ομιλώ – δεν θα ήθελα την ώρα αυτή να είμαι στο βήμα αυτό. Θα επιθυμούσα να φύγω μακριά, έξω από την Βαβυλώνα του κόσμου. Θα επιθυμούσα να έχω φτερά αγγέλου και αρχαγγέλου, να έχω φτερά μεγάλα και να πετάξω, να πάω σε κάποια γωνιά του Άγιου Όρους και εκεί μέσα να κλειστώ πια για πάντα. Να μην ακούεται το ταπεινό μου όνομα σε καμμία γωνιά της Ελλάδος, για να κλάψω και εγώ τα’ αμαρτήματά μου και, αν μου μένει καιρός, να κλάψω και τα’ αμαρτήματα του λαού μου. Θα ήθελα, αγαπητοί μου, να εφαρμόσω κ’ εγώ εκείνο το σοφό ρητό του αγίου Γρηγορίου του Θεολόγου, που έλεγε «…εαυτώ και Θεώ συστρεφόμενος». Θα ήθελα να επαναλάβω κ’ εγώ το ψαλμικό« Τις δώσει μοι πτέρυγας ὡσεί περιστερᾶς καὶ πετασθήσομαι  καὶ καταπαύσω;»(Ψαλμ. 54,7)
Αλλά δεν το κάνω. Είμαι κολλημένος εδώ στα χώματα τα υλικά. Είμαι κολλημένος εδώ μέσα στην Αθήνα, στην πρωτεύουσα. Γιατί; Οσάκις σκέπτομαι να διακόψω το κήρυγμα το γραπτό και το προφορικό, ν’ αποσυρθώ ύστερα από τριάντα χρόνια σε κάποια γωνία για να κλάψω κ’ εγώ τα δικά μου αμαρτήματα και τα’ αμαρτήματα του λαού μου, μέσα στην καρδιά μου αισθάνομαι ένα κάρβουνο αναμμένο, που με καίει και δεν με αφήνει να σιωπήσω. Και το κάρβουνο το αναμμένο είστε εσείς.
Το κάρβουνο το αναμμένο είναι η συνείδησις μου. Το κάρβουνο το αναμμένο είναι οι προσφιλείς μου αναγνώσται. Το κάρβουνο το αναμμένο είναι οι προσφιλείς μου ακροαταί. Αν καμία φορά σιωπήσω, βλέπω, άλλος σε επιστολές, άλλος με τηλεγραφήματα, άλλος προφορικώς, άλλος ηπίως, άλλος αυστηρώς, με ανακαλούν στην θέσιν μου. Και τι μου λένε:
Γιατί σιωπάς ; Μα δεν εσιώπησα. Τριάντα χρόνια σαλπίζω μέσα στην Ελληνική πατρίδα μου. Σε βουνά και λαγκάδια, μικρές πολιτείες και χωριά, ψηλά πανύψηλα βουνά, όπου τέλος πάντων έπαλλε ελληνική καρδιά, δεν σταμάτησα να κηρύττω τον λόγον του Θεού. Δεν σιωπώ, μίλησα. -Μα πάλι να μιλήσεις.
Έγραψα. -Μα πάλι να γράψεις.
Ε, λοιπόν. Όταν βλέπω μια τέτοια προθυμία του ευσεβούς Ελληνικού λαού, όταν βλέπω ότι υπάρχει ένα «λείμμα», ευλογημένο λείμμα που εξακολουθεί να πιστεύει είς τα ορθόδοξα ελληνικά βιώματα, είς τάς αξίας που είναι αιώνες όταν βλέπω αυτό, δεν μπορώ παρά να μένω στα χώματα αυτά και ν’ ανεβαίνω είς το βήμα αυτό και να κηρύττω την αλήθεια, όπως την αισθάνομαι βαθειά μέσα στην καρδιά μου. Την αλήθεια την ακίβδηλον και απαραχάρακτον. Την αλήθεια, υπέρ της οποίας εβάφηκαν κόκκινοι οι βράχοι του Γολγοθά. Την αλήθεια, της οποίας το ρητό κοσμεί την αίθουσα αυτήν («Έως του θανάτου αγώνισαι περί της αληθείας, και Κύριος ο Θεός πολημήσει υπέρ σου»)
Σείς και πάλι με φέρατε στο βήμα αυτό. Πόσον ευτυχής θα ήμουν, να ανεβαίνουν στο βήμα οι νεώτεροι, να κηρύττουν και αυτοί τον λόγον του Θεού.

ΣΥΝΕΧΙΖΕΤΑΙ

090634b9b49e9b3e4c9bc943ΑΓΓΛΙΚΑ

«BETRAYAL OF THE ORTHODOX FAITH»
BISHOP AUGUSTINE N. KANTIOTES, σελ. 5-7

Someone gave me something. I open it, I don’t have the right to give it to anyone. It looks like it is cheap, but it has great value. What do you suppose it is? A drachma!

2. Dr.

One drachma!

Our Lord Jesus Christ had mercy on me to be born in the Orthodox Church.
Our Lord Jesus Christ had mercy on me to be born of orthodox parents.
Our Lord Jesus Christ had mercy on me for something yet greater; despite all my unworthiness, to be a preacher of the Orthodox Church.
Still more, God had mercy on me to preach now for 30 whole years.
I glorify and bless the Lord for his great benefactions towards me. But moments come that the brain stops, tongue is tied, the heart beats hard. There come moments of anxiety. Moments come, during which the preacher of the gospel, who has some conscience and believes those things that he is preaching, the preacher who lives in a demonic generation, there come – I say – moments that he hesitates. Believe me – I speak sincerely – I would not like at this time to be on this platform. I would desire to go far away, out of the Babylon of this world. I would desire to have wings of an angel and archangel, to go to some corner of the Holy Mountain and to close myself in there already for good. So that my humble name may not be heard in any corner of Greece, so that I, too, may weep for my sins and, if time remains, to weep also for the sins of my people. I would have liked, my beloved, for me, too, to apply that wise saying of Gregory the Theologian, which would say “…being in the company of one’s self and God’s”. I, too, would have liked to say the psalmic “who will give me wings like those of a dove, that I may fly away, and be at rest ” (Psalm 54:7)
But I don’t do it. I’m attached here on the soil and material things. I am attached here in Athens, in the capitol. Why? So long as I think of stopping the written and oral preaching, of retreating after 30 years to some corner for me, too, to cry for my sins and the sins of the people, in my heart I sense a lit coal, which burns and doesn’t allow me to remain silent. And that lit coal is you. The lit coal is my conscience. The lit coal is my beloved readers. The lit coal is my dear audience. If at some time I remain silent, I see, one with letters, another with telegraphs, another orally, another softly, another strictly, they call me back to my position. And what do they tell me:
– Why are you silent?
But I’m not silent. For 30 years I’m trumpeting in my Greek fatherland. To mountains and prairies, small cities and villages, to high, very high mountains, where after all the Greek heart would beat, I would not stop preaching the word of God. I don’t remain silent, I spoke.
– Speak yet again
I wrote.
– Write yet again.
Well, then. When I see such a disposition of the pious/godly Greek people; when I see that there exists a “remnant” (Romans 11:5), a blessed remnant which continues to believe in orthodox greek empirical experiences, in values that are eternal; when I see this, I cannot but remain on this soil and to ascend this platform and to preach the truth, just as I sense it deep in my heart. The truth, uncounterfeited and unalterable. The truth, in behalf of which the rocks of Cavalry were painted red. The truth, whose saying adorns this hall (“Struggle in behalf of the truth, and the Lord God shall fight in your behalf” (Wisdom of Sirach 4:28).
You have yet again brought me to this platform.
How happy I would be for younger people to ascend to the platform, in order that they, too, preach the word of God!

090634b9b49e9b3e4c9bc943ΣΕΡΒΙΚΑ

ЕПИСКОП АВГУСТИН КАНТИОТИС, БЕОГРАД 2011
ИЗДАЈА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

НЕКО ми је дао нешто. Отварам то. Немам право иком да га дам. Изгледа ништавно, али има велику вредност. Шта ли је, питам се? Једна драхма!

Једна драхма!PRODOSIA.σερβ

Даровао ми је Господ наш Исус Христос да се родим у Православној Цркви.
Даровао ми је Господ Исус Христос да се родим од родитеља православних.
Даровао ми је Господ Исус Христос нешто још веће: и поред све моје недостојности, да сам проповедник Православне Цркве.
Даровао ми је још Бог да проповедам ево пуних 30 година.
Славим и благосиљам Господа за велика према мени доброчинства. Наиђу, међутим, тренуци када ум стаје, језик замуцкује, срце куца снажно. Наиђу тренуци агоније. Наиђу тренуци током којих проповедник Еванђеља, који има нешто савести и верује у оно што проповеда, проповедник који живи у једном демонизованом покољењу, наиђу, кажем, тренуци када се двоуми. Верујте ми – искрено вам говорим- не бих хтео овог часа да сам на овој говорници. Желео бих да одем далеко, изван светског Вавилона. Желео бих да имам крила ангела и архангела, да имам крила велика и да полетим, да одем у неки угао Свете Горе и унутра тамо да се затворим једном за свагда. Да се не чује моје смерно име ни у једном кутку Грчке, да оплакујем и ја своје грехе и, ако ми преостане времена, да оплакујем и грехе мог народа. Хтео бих, драги моји, да применим и ја ону мудру изреку светог Григорија Богослова, који је говорио: “… да се окренем себи и Богу„. Read more »

ΝΤΥΜΕΝΗ ΣΤΑ ΜΑΥΡΑ Η ΠΑΝΑΓΙΑ

author Posted by: Επίσκοπος on date Σεπ 8th, 2016 | filed Filed under: Cрпски језик, Român (ROYMANIKA), Η ΠΑΝΑΓΙΑ

ΟΜΙΛΙΑ ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΦΛΩΡΙΝΗΣ π. ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΥ ΚΑΝΤΙΩΤΟΥ
Μεταφρασμένη στα Σέρβικα και στα Ρουμανικά
Γενέσιον τῆς ὑπεραγίας Θεοτόκου
8 Σεπτεμβρίου

ΣΤΑ ΜΑΥΡΑ ΝΤΥΜΕΝΗ Η ΠΑΝΑΓΙΑ

%cf%80%ce%b1%ce%bd%ce%b1%ce%b3

ΣΗΜΕΡΑ, ἀγαπητοί μου, εἶνε χαρμόσυνος θεομητορικὴ ἑορτή. Ἑορτάζουμε τὴ γέννησι τῆς ὑπερ­α­γίας Θεοτόκου. Ποῖο εἶνε τὸ περιεχόμενο τῆς ἑορτῆς καὶ τί συναισθήματα μᾶς δημιουργεῖ;

* * *

Ὅπως ὅλοι οἱ ἄνθρωποι ἔτσι καὶ ἡ Παναγία ἀπὸ κάποιους ἦρθε στὸν κόσμο. Ποιός γεννή­θηκε ἀπὸ βράχο; Καν­είς. Ἀπὸ μιὰ μάνα κ’ ἕνα πατέ­ρα γεννηθήκαμε ὅλοι. Καὶ ἡ Παναγία εἶ­χε γονεῖς· τὴ μητέρα της τὴν ἔλεγαν Ἄννα, τὸν πατέρα της Ἰωακείμ.
Ἦταν εὐλαβέστατοι ἄν­θρωποι, ἀλλὰ ἄτεκνοι. Καὶ τότε ἡ ἀτεκνία ἐ­θεωρεῖτο ὄνειδος. Ὅποιος εἶχε παι­­διά, αὐτὸς ἐθεωρεῖτο εὐτυ­χής. Ὅποιος εἶχε πολλὰ παιδιά (5, 6, 7, 8…), τὸν μακαρίζανε. Ἐκεῖ­νες ἦταν πα­τριαρχικὲς οἰκογένειες. Τώρα τὰ παιδιὰ τὰ θε­­­ωροῦν συμ­φορά. Γεννοῦν ἕνα, μετὰ βίας δύο, παραπάνω ὄχι, στόπ! Αὐτὸ εἶ­νε μιὰ κατά­ρα. Τὸ ἄ­τεκνο λοιπὸν ἐκεῖνο ἀνδρόγυνο παρα­κα­λοῦ­σε τὸ Θεὸ μέρα – νύ­χτα νὰ τοὺς δώσῃ παιδί, γιὰ νὰ τοῦ τὸ ἀφιε­ρώσουν.
Ποῦ σήμερα τέτοια μάνα! Δὲν ὑπάρχει πλέ­ον διάθεσι προσφορᾶς. Σὲ λίγο καιρὸ τρία ἐπαγγέλματα θὰ σβήσουν· ὁ ἀστυνομικός, ὁ νοσοκόμος, καὶ ὁ κληρικός. Γιατί νὰ φυλάῃ ὁ ἀστυνομικὸς τὴν τάξι καὶ νὰ κινδυνεύῃ; γιατί νὰ ξενυχτᾷ ἡ νοσοκόμος κον­­τὰ στὸν ἄρρωστο καὶ νὰ μὴν πάῃ νὰ τραγου­δή­σῃ στὸ κέντρο νὰ μαζέψῃ χρῆμα; Καὶ κορό­ϊδο εἶνε ὁ ἄλλος νὰ γίνῃ παπᾶς, γιὰ νὰ τοῦ κά­νουν στὸ δρόμο αἰσχρὲς χειρονομίες; Ὄχι. Θὰ ἐκλείψουν μερικὰ τέτοια ἀναγκαῖα ἐπαγγέλματα, καὶ αὐτὸ θὰ εἶνε σημάδι παρακμῆς.
Εἶχε λοιπὸν προχωρήσει πλέον ἡ ἡλικία τοῦ Ἰωακεὶμ καὶ τῆς Ἄννας. Μπορῇ ἀπὸ ἕνα κού­τσουρο νὰ βγῇ λουλούδι κι ἀπὸ ἕνα ξερὸ βρά­χο νὰ βγῇ κρίνος; Ἄλλο τόσο μπορεῖ ἀπὸ μιὰ στεῖρα γυναῖκα νὰ βγῇ τὸ ἄνθος ποὺ λέγεται παιδί. Ὅ,τι εἶνε τὸ ἄνθος στὴ φύσι κι ὅ,τι εἶνε ἕνα ἀστέρι στὸν οὐρανό, αὐτὸ εἶνε τὸ παιδὶ μέσα στὴν οἰκογένεια· δίνει παρηγοριά, χαρὰ καὶ ἀγαλλίασι. Read more »

ΕΝΑ ΣΕΡΒΙΚΟ ΑΡΘΡΟ ΦΩΤΙΑ, ΕΝΑΝΤΙΟΝ ΤΗΣ ΠΑΝΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΣΥΝΟΔΟΥ ΣΤΗΝ ΚΡΗΤΗ! ΜΑΓΕΙΡΕΥΜΑΤΑ ΚΑΙ ΠΡΟΕΤΟΙΜΑΣΙΑ – О предсаборском Сабрању предстојатеља православних цркава у Шамбезију 21-28. јануара 2016

author Posted by: Επίσκοπος on date Μαρ 1st, 2016 | filed Filed under: «ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ», Cрпски језик

Хорепископ Максим: О предсаборском Сабрању предстојатеља православних

цркава у Шамбезију (Швајцарска) 21-28. јануара 2016.

  • «ΠΑΝΟΡΘΟΔΟΞΗ ΣΥΝΟΔΟΣ»

    (TΟ ΚΕΙΜΕΝΟ ΠΑΡΟΥΣΙΑΖΕΙ ΤΗΝ ΑΝΕΥ ΠΡΟΗΓΟΥΜΕΝΩΝ ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ, Σ᾽ ΟΛΗ ΤΗΝ ΠΡΟΕΤΟΙΜΑΣΙΑ ΤΗΣ «ΠΑΝΟΡΘΟΔΟΞΟΥ» ΣΥΝΟΔΟΥ, ΠΟΥ ΜΑΓΕΙΡΕΥΟΥΝ ΟΙ ΣΚΟΤΕΙΝΕΣ ΔΥΝΑΜΕΙΣ ΜΕ ΑΡΧΙΜΑΓΕΙΡΑ ΤΟΝ ΠΑΤΡΙΑΡΧΗ ΒΑΡΘΟΛΟΜΑΙΟ
    Λέει ὅτι κυριαρχεῖ στὴν προσυνοδικὴ προετοιμασία ἕνα πνεῦμα ἀκραίου οικουμενισμοῦ, παπισμοῦ, μοντερνισμοῦ, και παγκοσμιοποίησης.
    Ὁ οἰκουμενισμός εἶναι καρκίνωμα σὲ προχωρημένο στάδιο καὶ ἔχει κάνει μεταστάσεις στοὺς ὀρθοδόξους ἀρχιερεῖς. Τὸ πιο ἐπικίνδυνο είναι ότι: Στερείται τῆς αντίστασεως τῶν ὀρθοδόξων ἀρχιερέων ή τουλάχιστον δὲν ἔχει μια σοβαρή αντιπολίτευση από τις τάξεις των Ορθοδόξων Επισκόπων.
    Είναι ενθαρρυντικό το γεγονός ότι οι Ορθόδοξοι σ᾽ὅλο τὸν κόσμο ἀνησυχοῦν. Ἀνήσυχοι εἶναι καὶ Ορθόδοξοι Ρώσοι. Συναντούν τοὺς ἐπισκόπους των, ζητώντας νὰ μάθουν για την επερχόμενη Συνοδο).

  • Διαβάστε ἀν θέλετε τὸ κείμενο μὲ τὴν βοήθεια τῆς πρόχειρης μεταφράσεως ποὺ κάνει ἡ Google

четвртак, 18 фебруар 2016 09:18

О предсаборским заседањима које је од средине прошлог века почесто организовала Цариградска патријаршија, писао је свети Јустин Ћелијски, давних седамдесетих година, следеће: у животу и историји православне Цркве никада ни један Сабор, а поготову такав изузетно благодатни, светопедсетнички догађај какав је Васељенски Сабор,… није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао „конференције“, „конгресе“, „просиноде“ и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој. Read more »

Η νεα εκκλησιολογια του Οικουμενικου Πατριαρχου κ. Βαρθολομαιου – НОВИ ТЕКСТ САБОРА СВЕШТЕНИКА И МОНАХА – „НОВА ЕКЛИСИОЛОГИЈА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА“

author Posted by: admin on date Δεκ 5th, 2014 | filed Filed under: Cрпски језик, ΑΝΤΙΑΙΡΕΤΙΚΑ

Η νέα εκκλησιολογία του Οικουμενικού Πατριάρχου κ. Βαρθολομαίου

(κείμενο και υπογραφές κληρικών, μοναχών και λαϊκών)

Το παρακάτω κείμενο υπογράφουν ήδη έξι Μητροπολίτες, πολλοί Ηγούμενοι, κληρικοί, μοναχοί και λαϊκοί. 
Ὅσοι ἐκ τῶν κληρικῶν, μοναχῶν, μοναζουσῶν καί λαϊκῶν ἐπιθυμοῦν νά συμμετάσχουν στήν μικρή αὐτή κατάθεση ὀρθοδόξου ὁμολογίας ἠμποροῦν νά τό δηλώσουν γράφοντας: «Συμφωνῶ μέ τό κείμενο ἐναντίον της ”Νέας Ἐκκλησιολογίας τοῦ Πατριάρχου Βαρθο­λομαίου” καί προσυπογράφω». Νά  ἀποστείλουν δέ τήν δηλωση μέ τό ὄνομά τους καί τήν κληρική, μονα­στι­κή ἤ ἐπαγγελματική τους ἰδιότητα στή διεύθυνση: Περιοδικό «Θεοδρομία», Τσιμισκῆ 128, 546 21 Θεσσαλονίκη, Fax: 2310.276590 καί e-mail: synaxisorthkm@gmail.com  
Ἐπισημαίνεται ὅτι.. Διαβάστε και υπογράψτε

568632561269378992142141. Καιρός να ορθώσουμε ανάστημα και να διαμαρτυρηθούμε. Φωνή λαού, οργή Θεού.! Μητροπολίτου Ιερεμία

2. Ἡ κατάρα τῆς παπικῆς μούμιας

3. «Θρονικὴ ἑορτὴ μὲ τὸν Ἁγιώτατο» ἢ ὅταν τὸ ὑπερφυὲς μυστήριο χρησιμοποιεῖται γιὰ νὰ ὑπηρετήσει σκοπιμότητες …

4. Η προκλητική και προσβλητική δήλωση του Πάπα, άρθρο του κ. Γ. Παπαθανασόπουλου

56863256126937899214214

НОВИ ТЕКСТ САБОРА СВЕШТЕНИКА И МОНАХА – „НОВА ЕКЛИСИОЛОГИЈА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА“ ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 03 децембар 2014 06:53

– Оптужује Патријарха Вартоломеја за ново учење о подељеној Цркви.
– Текст објављен са позивом на потписивање. Већ га потписало шест грчких Архијереја.

Уочи самог сусрета Патријарха Вартоломеја и Папе Франциска у Цариграду, појавио се у јавности најновији текст Сабора свештеника и монаха под називом Нова еклисиологија Васељенског Патријарха г. Вартоломеја.

Сабор светшеника и монаха познат је, не само у Грчкој већ и широм Православља, по свом доследном анти-екуменистичком ставу и вишегодишњој активној борби против Екуменизма, а српској јавности посебно је познат по састављању Исповедања Вере против Екуменизма, објављеног 2009. године, са упућеним тада позивом свима који се слажу са њим да га потпишу. Тада је прикупљено преко 30.000 потписа оних који су подржали Исповедање Вере против Екуменизма.

У најновијем тексту оштро се критикује од стране Патријарха Вартоломеја често изражаван став о подељеној Цркви, као да Црква више није једна нити јединствена. То схватање директно се супротставља исповедању израженом у Символу Вере да је Црква Једна, Света, Саборна и Апостолска. То даље свакако подразумева следећи корак, а то је уједињење „подељене“ Цркве, тј. Папизма и Православља.

Опширније..

_

H AMAΡΤΙΑ ΕΙΝΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΗ ΧΡΕΩΚΟΠΙΑ – ГРЕХ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СТЕЧАЈ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Φεβ 8th, 2014 | filed Filed under: Cрпски језик, ΕΥΑΓΓΕΛΙΑ ΚΥΡΙΑΚΗΣ

Κυριακὴ τοῦ Ἀσώτου (Λουκ. 15,11-32)

H AMAΡΤΙΑ ΕΙΝΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΗ ΧΡΕΩΚΟΠΙΑ

«Καὶ ἐκεῖ διεσκόρπισε τὴν οὐσίαν αὐτοῦ ζῶν ἀσώτως» (Λουκ. 15,13)

ΤΟΥ ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΦΛΩΡΙΝΗΣ π. ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΥ ΚΑΝΤΙΩΤΟΥ

ΑΣΩΤΟΥΣΗΜΕΡΑ, ἀγαπητοί μου Χριστιανοί, σήμερα εἶνε ἡ ἑορτή μας. Σήμερα εἶνε ἡ ἑορτὴ τοῦ Ἀσώτου· κ᾿ ἐπειδὴ ὅλοι εμεθα ἄσωτοι, γι’ αὐτὸ λέω, ὅτι ὅλοι ἑορτάζουμε. Καὶ εθε νὰ ἑορτάζουμε. Γιατὶ δὲν πρέπει νὰ μιμηθοῦμε μέχρι ἑνὸς σημείου τὸν Ἄσωτο, ἀλλὰ πρέπει νὰ τὸν μιμηθοῦμε μέχρι τέλους.
Ὁ Ἄσωτος βάδιζε τὸ δρόμο τὸν κακό, κι ὅταν πλέον ἔφθασε στὸν τελευταῖο γκρεμὸ κ᾿ ἦταν ἕτοιμος νὰ πέσῃ στὸ χάος τοῦ ᾅδου, μιὰ σκέψι τὸν ἔσωσε. Τί ἀξίζει κόσμο μιὰ σκέψι! Ἀπὸ τὴ σκέψι προέρχονται ὅλα, τὰ ἐγκλήματα ἀλλὰ καὶ τὰ θαύματα τῆς ἀρετῆς. Λοιπὸν μιὰ σκέψι ἔφθασε, σὰν ἀστραπή, καὶ τὴν τελευταία στιγμὴ ἔκανε στροφὴ σωτήριο, ἄλλαξε κατεύθυνσι, ἄλλαξε δρόμο, κ’ ἐκεῖ ποὺ πήγαινε γιὰ τὸν ᾅδη, πῆγε πιὰ στὸν οὐρανό.
Τὸ θέμα τῆς παραβολῆς τοῦ Ἀσώτου εἶνε ἀπέραντο. Μᾶς παρουσιάζει δύο δυνάμεις· ἡ μία δύναμις εἶνε ἡ ἁμαρτία, καὶ ἡ ἄλλη εἶνε ὁ κραταιὸς βραχίων τοῦ Κυρίου, ποὺ πιάνει τὸν ἁμαρτωλὸ καὶ τὸν ὑψώνει καὶ τὸν κάνει παιδὶ τοῦ Θεοῦ καὶ κληρονόμο τῆς βασιλείας του.
Ἀπ’ ὅλη τὴ θαυμασία αὐτὴ παραβολὴ ἕνα σημεῖο μόνο θέλω νὰ προσέξετε.

* * *

Ἡ ἁμαρτία, ἀδελφοί μου, δὲν εἶνε παιχνίδι· εἶνε φωτιά, ποὺ καίει καὶ καταστρέφει. Δὲν ἔχει συνέπειες μόνο γιὰ τὴ ζωὴ ποὺ ἀρχίζει μετὰ τὸν τάφο, ἀλλ᾿ ἔχει συνέπειες ἀκόμα κ᾿ ἐδῶ, σ᾿ αὐτὴ τὴ ζωή· συνέπειες, ποὺ πρέπει νὰ τὶς προσέξῃ κάθε ἄνθρωπος.
Ἡ ἁμαρτία εἶνε καὶ χρεωκοπία οἰκονομική. Διαλύει οἰκομονικὰ τὸ ἄτομο, τὴν οἰκογένεια καὶ τὰ ἔθνη. Αὐτὸ τὸ σημεῖο μπορεῖ νὰ τὸ προσέξῃ καὶ ὁ ἄθεος ἀκόμη. Αὐτὸ τονίζει ἡ παραβολὴ ὅταν λέει, ὅτι ὁ ἄσωτος «διεσκόρπισε τὴν οὐσίαν (=περιουσίαν) αὐτοῦ ζῶν ἀσώτως» (Λουκ. 15,13).
   Ἡ ἁμαρτία εἶνε οἰκονομικὴ χρεωκοπία. Ἀπόδειξις πρῶτα – πρῶτα εἶνε ὁ ἄσωτος. Τί ἦταν πρῶτα; Φτωχαδάκι; Ὄχι. Ἐπῆρε μερίδιο ἀπὸ τεραστία κληρονομιά, τὸ ἔκανε ῥευστὸ καὶ γέμισε τὸ πουγγί του. Καὶ τί τὰ ἔκανε, ποῦ τὰ ξώδεψε; Τὸ λέει τὸ Εὐαγγέλιο· ἔμπλεξε μὲ κακὲς παρέες. Ἄρχισε νὰ ξοδεύῃ τὴν περιουσία του στὶς διασκεδάσεις, στὰ γλέντια, στὰ γύναια τὰ ἁμαρτωλά, στὰ κέντρα τῆς διαφθορᾶς. Ξώδευε χίλιες καὶ δὲν εἰσέπραττε οὔτε μία. Τὸ τέλος ποιό ἦτο; Ἦρθε στιγμή, ποὺ κατήντησε ψωμοζήτης. Ζήτησε θέσι χοιροβοσκοῦ καὶ ἔκλεβε τὰ χαρούπια. Βλέπουμε ἐδῶ, ὅτι ἡ ἁμαρτία εἶνε χρεωκοπία οἰκονομική. Ὁ ἄσωτος χρεωκόπησε μέσα στὴν ἁμαρτία.
   Ἀκριβῶς τὸ ίδιο συμβαίνει καὶ σήμερα, ἀδελφοί μου. Πιστὸ ἀντίγραφο τοῦ ἀσώτου εἶνε οἱ σημερινοὶ πλούσιοι. Ναί. Δὲν τοὺς βλέπετε; Ἔχουν καὶ σπίτια καὶ ἐπαύλεις καὶ πλοῖα καὶ καταθέσεις καὶ ῥάβδους χρυσοῦ κ.λπ.. Κι αὐτὰ τί τὰ κάνουν; Είδατε κανένα ἀπὸ αὐτοὺς νὰ κτίζῃ σχολειό, ἐκκλησία, νὰ προικίζῃ ἄπορα κορίτσια, νὰ βοηθάῃ τοὺς φτωχούς, νὰ σκορπάῃ τὰ χρήματά του σὰν βροχή; Ἂν σκορποῦσαν τ᾿ ἀγαθά τους οἱ πλούσιοι, θὰ δρόσιζαν τὴν κατάξηρη γῆ. Αὐτοὶ ὅμως τί τὰ κάνουν; Ὁ ἕνας ἐφοπλιστὴς ἔκτισε μιὰ φωλιὰ ἀπὸ τὰ καλύτερα μάρμαρα σ’ ἕνα βουνὸ τῆς Βαυαρίας κ᾿ ἐκεῖ ἀνεβαίνει μὲ ἑλικόπτερο γιὰ ν᾿ ἀπολαμβάνῃ τὰ κάλλη τῆς φύσεως. Ὁ ἄλλος ἔχει ἐπίπλωσι πολυτελείας ποὺ κοστίζει ἀμύθητα ποσά. Πάνω στὰ τραπέζια ἔχει σταχτοθῆκες στολισμένες μὲ διαμάντια, ποὺ τὴ νύχτα τὴν κάνουν ἡμέρα. Ὁ ἄλλος κατασκευάζει θαλαμηγό, γιὰ νὰ γυρίζῃ τὴ Μεσόγειο καὶ νὰ γλεντοκοπᾷ μὲ τὶς πόρνες. Μὲ συγχωρεῖτε γιὰ τὴ φράσι, ὅτι καὶ τὰ ἀποχωρητήρια ἀκόμη αὐτῆς τῆς θαλαμηγοῦ θὰ εἶνε φτειαγμένα ἀπὸ χρωματιστὰ μάρμαρα!
Ὅλοι αὐτοὶ οἱ σημερινοὶ πλούσιοι «ζοῦν ἀσώτως» (ἔ.ἀ.). Καὶ τὰ χρήματα αὐτά, ποὺ θὰ μποροῦσαν νὰ σώσουν κόσμο, αὐτοὶ τὰ σπαταλοῦν στὸ διάβολο. «Διεσκόρπισαν τὴν περιουσία τους ζῶντες ἀσώτως».
   Φτωχαδάκια ἐσεῖς, μὲ εὐχαρίστησι ἀκοῦτε τὸ τροπάριο αὐτὸ ποὺ ψάλλει ὁ ἱεροκήρυκας ἐναντίον τῶν πλουσίων. Δυστυχῶς ὅμως, ἀγαπητοί μου, μιὰ βαθυτέρα ἔρευνα τῆς κοινωνίας ἀποδεικνύει, ὅτι ἄσωτοι δὲν εἶνε μόνο οἱ πρίγκιπες τοῦ πλούτου. Πρέπει νὰ ποῦμε τὴν ἀλήθεια, ὅτι  ἄσωτοι εἶνε ἀκόμη καὶ οἱ ἐργάτες. Μάλιστα.
Τὸν βλέπεις αὐτὸν τὸν ἐργάτη, ποὺ ἔχει ῥόζους στὰ χέρια, ποὺ εἶνε μουντζουρωμένος ἀπὸ τὸ ἐργοστάσιο; Εἶνε ἄξιος τιμῆς. Ἀλλὰ τί κάνει; Τὸ Σάββατο πληρώνεται, παίρνει τὰ χρήματά του τὰ ἱερὰ ποὺ στάζουν ἱδρῶτα. Ἀντὶ ὅμως μ᾿ αὐτὰ ν’ ἀγοράσῃ ἕνα φουστάνι τῆς γυναίκας του, ἀντὶ νὰ πάρῃ μερικὰ τετράδια καὶ βιβλία τοῦ παιδιοῦ του, ἀντὶ ν᾿ ἀγοράσῃ λίγο γάλα, αὐτὸς τὸ βράδι θὰ πάῃ στὸ ἁμαρτωλὸ κέντρο, στὴν ταβέρνα, στὸν κινηματογράφο, στὰ ἱπποδρόμια, στὴ μπάλλα. Τώρα τελευταῖα ὁ διάβολος βρῆκε ἕνα μηχάνημα, ποὺ ξαφρίζει τὰ πορτοφόλια μικρῶν καὶ μεγάλων καὶ ἰδίως τῶν ἐργατικῶν τάξεων, κι αὐτὸ τὸ μηχάνημα εἶνε τὰ τυχερὰ παιχνίδια, τὰ χαρτιά, τὰ λαχεῖα, τὸ προ-πὸ καὶ τὰ ἄλλα παρόμοια παιχνίδια.
Ὥστε δὲν ζοῦν ἄσωτα μόνο οἱ πλούσιοι· ζοῦν ἄσωτα καὶ φτωχοὶ ἐργάτες. Δὲν εἶνε μόνο ἡ ἀδικία, δὲν εἶνε μόνο ἡ φτώχεια· εἶνε καὶ ἡ ἀσωτία. Δῶσε στὸν ἕνα ἐργάτη 100 καὶ 200 καὶ 300 χιλιάδες δραχμές. Ἂν εἶνε ἄσωτος, δὲν θὰ μείνῃ μιὰ δραχμή. Ἐνῷ ὁ ἄλλος ἐργάτης κάνει οἰκονομία, καὶ κατορθώνει καὶ κτίζει μὲ τὰ χέρια του τὸ σπιτάκι του.
   Ἡ ἁμαρτία εἶνε χρεωκοπία· χρεωκοπία πλουσίων, φτωχῶν, τοῦ κόσμου ὁλοκλήρου. Θέλετε παράδειγμα; Πάρτε τὰ κράτη.
Ἀνοῖξτε τὸν προϋπολογισμό, γιὰ νὰ δῆτε τί κάνει ἡ ἁμαρτία. Ἀστρονομικὰ ποσά. Καὶ ποῦ πᾶνε; Ποῦ πάει τὸ μεγαλύτερο ποσοστὸ τῶν προϋπολογισμῶν τῶν κρατῶν; Στὰ γεφύρια, στὰ σχολεῖα, σὲ ἔργα ὠφέλιμα; Ὄχι. Τὰ ξοδεύουν στὰ φοβερὰ ἐργοστάσιά των, γιὰ ἀεροπλάνα, γιὰ πολεμικὰ πλοῖα, γιὰ πυρηνικὲς βόμβες, γιὰ τὸν διάβολο. Γιὰ σκεφθῆτε, αὐτὰ τὰ ἑκατομμύρια δολλάρια ἢ ῥούβλια ἢ λίρες τὰ ἄσωτα κράτη νὰ μὴ τὰ ξοδεύουν πλέον γιὰ τὴν καταστροφή. Νὰ σβήσουμε τὴ λέξι «πόλεμος» ἀπὸ τὸ λεξικό. Γιὰ φαντασθῆτε,  αὐτὰ νὰ ξοδεύωνται γιὰ τὴν εἰρήνη! Ὤ, τί εὐτυχία! Καὶ τὰ βράχια θὰ τινάξουν ῥόδα, καὶ ἡ Σαχάρα θὰ γινόταν μπαξές. Ὦ Εὐαγγέλιο, ἄν σ᾿ ἐφήρμοζαν οἱ ἄσωτοι ἄνθρωποι!
«…Καὶ ἐκεῖ διεσκόρπισεν ἡ ἀνθρωπότης τὴν οὐσίαν αὐτῆς ζῶσα ἀσώτως».

* * *

Ἰδού, ἀγαπητοί μου, ὅτι ἡ ἁμαρτία ἔχει συνέπειες καὶ σ’ αὐτὴ τὴ ζωή. «Τὰ ὀψώνια τῆς ἁμαρτίας θάνατος» (Ῥωμ. 6,23). Ναί.
Ὅλο τὸ χρόνο εἶνε ἡμέρες ἀσωτίας. Ἀλλὰ ἂν ὑπάρχῃ μιὰ περίοδος ποὺ εἶνε κατ’ ἐξοχὴν περίοδος ἀσωτίας, εἶνε ἡ περίοδος αὐτὴ τοῦ Τριῳδίου, ποὺ μᾶς καλεῖ ἡ Ἐκκλησία γιὰ νὰ μᾶς διδάξῃ τὰ οὐράνια μαθήματά της. Αὐτὲς τὶς μέρες τὶς ἅγιες, ποὺ πρέπει νὰ προετοιμασθοῦμε ὅλοι γιὰ νὰ ὑποδεχθοῦμε σὲ λίγο τὸν βασιλέα τῶν ὅλων, τὸ Νυμφίο τῆς Ἐκκλησίας, τὸν Κύριον ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστό, αὐτὲς τὶς μέρες ποὺ πρέπει νὰ εμεθα ὅλοι ἕτοιμοι γιὰ νὰ εἰσέλθουμε στὸ στάδιο τῆς ἁγίας Τεσσαρακοστῆς, ὁ διάβολος κρατάει φτυάρι καὶ λιχνίζει τὸ χρῆμα ποὺ ξοδεύουν οἱ ἄνθρωποι στὴν ἁμαρτία. Ἀπόκριες σον γλέντι, χοροὶ καὶ διασκεδάσεις, παιχνίδια καὶ ἀσωτία.
Ἀλλ᾿ ὄχι, ἀδελφοί μου. Ἂν κατεβῇ ἄγγελος καὶ μᾶς κοσκινίσῃ ὅλους καὶ ψάξῃ ἀπὸ τὰ παλάτια μέχρι τὶς καλύβες, θὰ βρῇ ἆραγε ἕναν ἄνθρωπο ποὺ ἀπὸ τὸ στόμα του ν᾿ ἀκούσῃ τό· «Ἥμαρτον» (Λουκ. 15,21) τοῦ ἀσώτου;
«Ἥμαρτον»! Νὰ τὸ πῇ καὶ ὁ πλούσιος καὶ ὁ φτωχὸς ἐργάτης, καὶ ὁ δεξιὸς καὶ ὁ ἀριστερός, καὶ ἡ γυναίκα καὶ ὁ ἄνδρας, καὶ ὁ ἀγράμματος καὶ ὁ ἐπιστήμων, καὶ ὁ νέος καὶ ὁ γέρος ὁ ἀσπρομάλλης. Ἂν ποῦμε τὸ «Ἥμαρτον», φτερὰ ἀγγέλων θὰ μᾶς σηκώσουν ψηλά, μέχρι τὸν οὐρανό. Διότι «χαρὰ γίνεται ἐνώπιον τῶν ἀγγέλων τοῦ Θεοῦ ἐπὶ ἑνὶ ἁμαρτωλῷ μετανοοῦντι» (Λουκ. 15, 10).
Ἂς τὰ αἰσθανθοῦμε αὐτά, ἁγαπητοί μου, καὶ ἂς τὰ βάλουμε ὡς ἀρχὲς στὴ ζωή μας. Ἂς σταματήσουμε τὴν ἁμαρτία. Ἂς ποῦμε Ἄλτ στὸν διάβολο. Ἀρκετά, διάβολε. Ἀπ᾿ ἐδῶ κ᾿ ἐμπρὸς μὲ τὸ Χριστό, μὲ τὸ οὐρανό· ἀπ᾿ ἐδῶ κ’ ἐμπρὸς μὲ τοὺς ἁγίους ἀγγέλους καὶ ἀρχαγγέλους, γιὰ ν᾿ ἀξιωθοῦμε τῆς βασιλείας αὐτοῦ. Γένοιτο.

† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος

(Ομιλία του Μητροπολίτου Φλωρίνης π. Αυγουστίνου Καντιωτου στον ἱερο ναὸ του Ἁγίου Γεωργίου Ν.Ἰωνίας, 5-2-1961)

___________

ΣΕΡΒΙΚΑ

___________

НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА (Лука . 15,11-32)

ГРЕХ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СТЕЧАЈ

« И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.» (Лука. 15,13)

Драги моји хришћани данас је Недеља блудног сина, данас је наш празник. Данас је празник блудног сина, а пошто смо сви ми блудни синови, сви ми данас и славимо. И треба да славимо. Не бисмо требали до неке границе опонашати Блудног сина, али у његовом покајању свакако бисмо се требали угледати на њега и опонашати га.
Блудни син је кренуо лошим путем, и када је већ скоро стигао до провалије био је спреман да падне у адски понор, једна помисао га је спасила. Колико је у свету вредна једна помисао!  Од помисли све долази, убиства и чудеса врла. Једна мисао је стигла као муња, и у последњем тренутку је направила спасоносни преобрат, променила је скроз правац, променила је пут  његов према аду у његов пут према небу.
Цела тема ове приче о блудном сину је непрегледна. Објављује нам две силе, једна је сила греха а друга је сила чврсте руке  Господње, која хвата грешника и уздиже га и од њега прави дете божије и наследника његовог царства. У овој предивној причи само ћемо обратити пажњу на један део. Read more »

како треба да живимо

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Νοέ 30th, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик

како треба да живимо

(Πως πρέπει να ζούμε;)

«Рече Господ·И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.» (Лука. 6,31)

  π. Αυγουστ..Постоје, драги моји непријатељи Христове Цркве, који је непрестално оптужују. Шта они говоре? Неке од њихових отпужби су и ове, да се Црква не одазива захтевима времена у којем живимо, да су јој непознате недаће савремених људи, да се Јеванђеље занима само за живот после смрти и да је равнодушно за садашњи живот, да са својим проповедима о рају и паклу усмерава наш ум на метафизички свет и да успављује народ, који постаје жртва експлоатације. Шта имамо да одговоримо на ове оптужбе?
Одговарамо следеће: Црква неће никада престати да проповеда да постоји загробни живот, вечни живот, и да је трајање садашњег живота у поређењу са вечношћу, само  једна мала капљица воде у океану. И док Црква показује народу небо и говори да је одредиште човеково вечност, у толико не престаје да се интресује и за садашњи живот својих чланова. Проповеда, да нико не може стићи до вечног живота, ако не живи овде, ово мало година како му је Свемогући Бог одредио, сагласно са Његовом светом вољом. Земаљски живот је карта за вечност. Зато наша вера и проповеда о вредностима узвишеног живота. Ако живиш као звер, тада су затворена врата раја за тебе, као што је негде рекао песник Данте, тамо не могу да уђу људи који имају понорну душу. Једну свињу не уносиш у дневни боравак, и у кућу Божију, у вечно боравиште, не може ући душа која је озверена и нечиста. Треба да живиш као човек «Заиста, дивно је биће човек, када је човек », као што су говорили наши стари преци  (Менандрос). Твоје ноге ће ходати земљом али свој поглед да имаш уперен ка небу. Живи стално у усавршавању, обожењу, да би постао син Божији, Бог по благодати. Наша вера не презире земаљски живот. За нас је овај живот предграђе вечности. Доказ да Христос придаје велику важност земаљском животу и како ћемо живети, је и данашње Јеванђеље. Шта нам данас оно говори?

* * *

Данашње Јеванђеље поставља један закон, који одређује међуљудске односе. То је одличан закон. Овај закон не сличи са мањкавим скупштинским законима овог света. Као што из пећи излазе векне, тако и из скупштине разних земаља излазе закони. Од када смо постали слободна земља, издали смо, пребројте, 20.000 закона! Под уставном краљевином, под демократијом, под диктаторијом… Хиљаде закона, са члановима, параграфима и одредбама. Закони искривљени, због којих мућкају главама правници и судије да би их некако протумачили. Несавршени закони. Закон  Господњи је савршен и једноставан, сачињен од само дванаест речи! Не постоји вага која би измерила њихову вредност. То је закон који решава све проблеме. Послушајте његових дванаест речи: «Рече Господ· И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.» (Лука. 6,31). О људи, каже, како желите да се други понашају према вама, тако се и ви понашајте према њима. Да ли постоји једноставнији  и разумљивији закон од овога? Овај закон разумеју и најнеписменији људи. Иако је толико разумљив, наводим неке примере, који показују његову вредност.

* * *

Човек је драги моји хришћани, двојан, састоји се од душе и тела. Због тога има и духовне и материјалне потребе. Да би живео на земљи, потребне су одређене ствари. Да ли био краљ, да ли  био подвижник, да ли био Диоген, имаш своје потребе. Које су то потребе? Имовина. Када кажемо реч имовина, не мислимо на велике главнице, фирме, твртке и предузећа настала  нечасним поткрадањем других људи. Не, такву имовину не благосиља Христос. Христос благосиља земљорадника, чобанина, радника, службеника, војника, официра…., благосиља једном речју сваки рад који настаје трудом и знојем. Благосиља мале и часне економије. Боље је бити сиромах са Христом, него милијардер са ђаволом. Колико сиромашан и да јеси,имаћеш једну колибу, један пар ципела, једну одећу, неколико новчића за потребе. Пита те сада Христос: Да ли желиш да неко украде твој новчаник, да ти учини неправду, да радиш и да те не плате? Да ли желиш да неко ноћу иде на твоју њиву и искорењује твоје дрвеће и плодове, да ти запали твоју колибу? Не желиш. Као што ти дакле не желиш да неко учини штету твојој имовини, тако и теби није дозвољено да чиниш неправду и да оштећујеш имовину другог човека. Изнад имовине је и неко друго добро, то је живот и здравље човека. И пита нас Господ: Да ли желиш да неко краде млеко или другу храну? Да ли желиш да ти неко сипа отров у твоју храну? Да ли желиш да ствараш нехигијену на терет другој особи? Да ли желиш да неко узме маказе и да ти одсече твоје уши, нос, да ти извади језик, да те оглуви или ослепи, да постанеш инвалид?Да ли желиш да неко узме пиштољ и убије те? Не, не, сви без изузетка одговарају на ова питања. Дакле, на свим тим одговорима «не» утемељен је закон нашег Христа. Као што ти желиш да други поштују твој живот, тако и ти треба да поштујеш њихов живот, који је основа постојања. Значи једно је имовина а нешто сасвим друго је живот. Изнад новца и живота – за нас Грке – је драги моји част и углед наше породице. И опет те пита Господ: Да ли желиш у кафани да те неко оптужује и вара? Да ли желиш да неко лажно сведочи на суду о теби и да те представи кривцем? Да ли желиш да  ти радиш у иностраној земљи а неко да твојој жени напише да си постао прељубник? Да ли желиш док си на послу,  да се неко као змија увуче у твоју кући и да ти обешчасти твоју супругу, кћерку или сестру? Да ли желиш нешто од тога да ти се деси? Не. не! Одговара невина душа Грка, који увек изнад новца и свога живота увек је постављао  частољубље и своју част и  углед. Као што ти не желиш неко други да угрози  твоју породичну част и углед, тако ни ти не угрожавај част и углед неке друге породице.

* * *

Драги моји хришћани, све ово што смо до сада говорили је једна страна новчића, пре свега негативна страна. Постоји и позитивна страна. Која је то страна? Ти, који не желиш да ти други чине зло, но желиш да ти други људи чине добро. Ако си гладан, желиш да ти дају хлеба. Ако си жедан, желиш да ти дају воде. Ако си наг, желиш да ти дају одећу. Ако си болестан, желиш да те посете и да ти дају лек. Ако је неко твој се упокојио, желиш да други људи дођу и да те утеше. Дакле, као што ти очекујеш у твојим потешкоћама други људи да ти притрче, и ти да притрчиш другим људима у њиховим потешкоћама. На том закону су утемељени наши односи са другим људима. Тај закон је прозван «златни закон». Говоре да је један владар у првом веку после Христа, од свих закона које су му принели мудри људи одабрао Христов закон, и наредио да га запишу свуда на таблама: « И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако». Када бих имао право, отишао бих у Уједињене Нације, које не могу пронаћи решења а њихови проблеми су се претворили у замршено клупко, и истакао бих овај закон у просторији у којој заседају и доносе важне одлуке: « И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако». Зато што овај закон се односи на све људе, породице, а много више на мале и велике народе. Када би се овај закон испуњавао, тада би земља постала рај. На крају још и говоре да се Јеванђеље тобож  не интересује за земаљски живот? Не. Јеванђеље као што је рекао Корај, је рецепт за земаљску и небеску срећу.  Колико ти као појединац желиш да живиш срећно, исто тако свака породица, друштво, народ жели да живи срећно и слободно на свим дужинама и ширинама наше планете. Овог закона  драги моји хришћани се придржавајмо и испуњавајмо га. Тада ће мир и срећа владати, у славу Цркве, мира свог човечанства, и среће целог света. Амин.
 
† ἐπίσκοπος Φλωρίνης Αὐγουστῖνος
(Св. Пантелејмон Флорина 2-10-1977)

Η ΜΕΙΟΨΗΦΙΑ ΖΗΤΑ ΝΑ ΕΠΙΒΛΗΘΕΙ ΣΤΗΝ ΠΛΕΙΟΨΗΦΙΑ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Οκτ 27th, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик, ΒΙΝΤΕΟ (αποσπασμ.), ΣΥΜΒΟΥΛΕΣ

Η ΟΛΙΓΑΡΧΙΑ

ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΦΛΩΡΙΝΗΣ π. ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΣ ΚΑΝΤΙΩΤΗΣ

Η ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ ΔΩΡΟ ΤΟΥ ΘΕΟΥ ΣΤΟΝ ΑΝΘΡΩΠΟ

ΟΛΙΓΑΡΧΙΑΈνα, αγαπητοί, ένα απ’ τα πιο πολύτιμα αγαθά που ‘δωσε ο Θεός στον άνθρωπο είναι η ελευθερία. Ο άνθρωπος είναι ελεύθερος να εκλέξει ό,τι θέλει. Μπορεί βέβαια αυτό που θέλει να μην είναι για το συμφέρον του, αλλ’ η χριστιανική ηθική δεν επιτρέπει να τον πιέσουν οι άλλοι για να κάνει αναγκαστικά το καλό. Οι άλλοι οφείλουν να τον συμβουλέψουν, να παρουσιάσουν τα θλιβερά αποτελέσματα που θα έχει μια κακή εκλογή του, αλλά τελικά, αν αυτός διαφωνεί, δεν πρέπει να τον πιέσουν. Το καλό που γίνεται με τη βία χάνει την αξία του κι’ ο άνθρωπος που πιέζεται αντιδρά και γίνεται χειρότερος. Ο ίδιος ο Θεός, που δημιούργησε τον άνθρωπο και του ‘δωσε το μεγάλο αυτό προνόμιο της ελευθερίας, σέβεται, αν επιτρέπεται η έκφρασης, την ελευθερία του ανθρώπου. Μπροστά σου ω άνθρωπε, λέει ο Θεός, έβαλα το νερό και τη φωτιά διάλεξε και πάρε. Αν βάλεις το χέρι σου στο νερό, θα δροσιστείς· αν το βάλεις στη φωτιά, θα καείς. Σου έδωσα μυαλό, για να κρίνεις ποιο σε ωφελεί και ποιο σε βλάπτει.

Η ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ EXEI ΟΡΙΑ

Αλλά θα πει κανείς, αν αφήσουμε τους κακούργους να κάνουν ό,τι θέλουν, τότε αυτοί θα σφάξουν και θα ρημάξουν τον κόσμο. Γι’ αυτούς που νομίζουν πως μονάχα αυτοί έχουν την ελευθερία να κάνουν ό,τι θέλουν και δεν σέβονται την ελευθερία των άλλων, γι’ αυτούς τους κακοποιούς υπάρχει εξουσία, που λέγεται κράτος.

Υπάρχουν σ’ όλα τα κράτη αστυνομίες, δικαστήρια, φυλακές. Αν το κράτος κάνει καλή χρήση της εξουσίας του, τότε το κακό περιορίζεται κι’ οι άνθρωποι με την τιμωρία διδάσκονται πως η ελευθερία έχει τα όριά της, που αν τα ξεπεράσει ο άνθρωπος, δεν μπορεί παρά να προκαλέσει την αντίδραση της οργανωμένης κοινωνίας και να υποστεί τις τιμωρίες των κακών του πράξεων.

ΠΟΙΟΙ ΕΦΑΡΜΟΖΟΥΝ ΤΑ ΩΡΑΙΑ ΔΙΔΑΓΜΑΤΑ ΤΗΣ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑΣ

Όπως βλέπετε, το θέμα της ελευθερίας είνε πολύ λεπτό. Πολλοί φωνάζουν «Ζήτω η ελευθερία», «Ζήτω η δημοκρατία». Αλλά πόσοι στη ζωή τους σαν άτομα και οικογενειάρχες εφαρμόζουν τα ωραία διδάγματα περί δημοκρατίας και ελευθερίας. Πόσοι σέβονται την ελευθερία των άλλων; Δυστυχώς λίγοι είναι εκείνοι που όχι μονάχα με λόγια αλλά και με έργα αγαπάνε την δημοκρατία και την ελευθερία. Ονομάζονται δημοκράτες, αλλά στα πράγματα είναι δικτάτορες. Θέλουν να ‘ναι αυτοί ελεύθεροι και να κάνουν ό,τι θέλουν, αλλά στους άλλους δεν επιτρέπουν ελευθερία. Στην αρχαία εποχή υπήρχε ένας άνθρωπος, που απ’ το πρωί ως το βράδυ φώναζε για τη δημοκρατία. Αλλ’ ένας που τον ήξερε πως ζούσε, έκανε τα αποκαλυπτήριά του. -Ακούτε, είπε στους συμπολίτες του, ακούτε αυτόν που φωνάζει στους δρόμους και στις πλατείες Δημοκρατία; Ψέματα λέει. Εξω κάνει το δημοκράτη, στο σπίτι του μέσα είναι δικτάτορας.

Αυτό που συνέβη στην αρχαία εποχή συμβαίνει δυστυχώς και σήμερα με τους πολλούς που φωνάζουν Δημοκρατία, αλλά δημοκρατία στις σχέσεις τους με τους άλλους ανθρώπους δεν εφαρμόζουν. Ας αναφέρουμε δύο-τρία παραδείγματα.

ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ ΣΤΗΝ ΟΙΚΟΓΕΝΕΙΑ

Να ένας οικογενειάρχης. Έχει γυναίκα και παιδιά. Στην οικογένεια μέσα παρουσιάζονται διάφορα ζητήματα. Αυτός βέβαια σαν αρχηγός της οικογενείας έχει ευθύνη και γι’ αυτό η γνώμη του πρέπει να λαμβάνεται σοβαρά υπ’ όψιν. Αλλ’ αν θέλει να διοικεί το σπίτι του όχι με αυταρχικό τρόπο αλλά με αγάπη και στοργή, με σεβασμό της ελευθερίας όλων, πρέπει να ρωτάει και ν’ ακούει και τις γνώμες όλων των μελών της οικογενείας και με τρόπο να προσπαθεί να μην επιβάλλει την γνώμη σαν γνώμη μονάχα προσωπική του, αλλά σαν γνώμη των περισσοτέρων. Η γυναίκα, που σηκώνει κι’ αυτή τα βάρη της οικογενείας, έχει κι’ αυτή γνώμη, και τα παιδιά έχουν κι’ αυτά γνώμη. Κι’ αυτό ακόμη το νήπιο με την αθώα του καρδιά ίσως να πεί κάτι, που όσο αστείο κι’ αν φαίνεται, μπορεί νάναι χρήσιμο. Σε μερικές περιπτώσεις μπορεί νάναι αυτό μια εκδήλωσις της σοφίας του Θεού, που όχι μονάχα με σοφούς, αλλά και με νήπια λαλεί στον κόσμο. Ας ακούει λοιπόν ο οικογενειάρχης με υπομονή τις κρίσεις και τις γνώμες όλων των μελών της οικογενείας.

Αλλά τούτο σε πολύ λίγα σπίτια γίνεται. Γίνεται στα σπίτια που έχουν καλλιέργεια χριστιανική. Στα περισσότερα σπίτια ο οικογενειάρχης είναι δικτάτορας. Δεν ρωτάει κανέναν. Ότι αυτός μόνος του κρίνει σωστό, αυτό και επιβάλλει αναγκαστικά σ’ όλη την οικογένειαα. Σ’ αυτή τη δικτατορική διοίκηση είναι επόμενο να αντιδρά και η γυναίκα και τα παιδιά. Και μεν τώρα να μην εκδηλώνουν την αντίδρασή τους Ερχονται όμως στιγμές που η εσωτερική αντίδρασης γίνεται και εξωτερική και λόγια σκληρά ανταλλάσσονται και φιλονεικίες γίνονται. Και ενώ έτσι συμπεριφέρεται μέσα στο σπίτι του ο οικογενειάρχης, όταν βγεί έξω και παει στο καφενείο και συναντήση εκεί τους συγχωριανούς του, θ’ αρχίσει να μιλάει εναντίον όλων των τυραννικών καθεστώτων. Τυραννος αυτός μέσα στο σπίτι του, δημοκράτης έξω. Δηλαδή ο ίδιος άνθρωπος παρουσιάζεται με δύο προσωπεία, με δυό μάσκες.

Η ΜΕΙΟΨΗΦΙΑ ΖΗΤΑ ΝΑ ΕΠΙΒΛΗΘΕΙ ΣΤΗΝ ΠΛΕΙΟΨΗΦΙΑ

Θέλετε να δείτε και έναν άλλο, που ενώ είναι τυραννικός, κάνει το φιλελεύθερο και το δημοκράτη; Αν αγαπάτε πηγαίνετε σε μια συνέλευσι των μελών ενός σωματείου. Είναι 100 μέλη. Το κάθε ένα απ’ αυτά έχει τη γνώμη του, που πρέπει να είναι σεβαστή. Αλλά μερικοί, που καυχώνται μάλιστα για τα δημοκρατικά τους ιδεώδη φωνάζουν και διαμαρτύρονται διαρκώς, και ενώ είναι μειοψηφία, ζητούν να επιβάλουν τη γνώμη τους σ’ όλη τη συνέλευσι. Να την επιβάλουν με βίαιο τρόπο. Λίγοι αυτοί, έχουν την απαίτηση να διοικούν τούς πολλούς. Αυτή είναι μια εικόνα ολιγαρχίας.

Η ΠΑΠΙΚΗ ΔΙΚΤΑΤΟΡΙΑ

Αλλ’ ας αφήσουμε τα σπίτια, τα σωματεία, τις αδελφότητες και τα κράτη, κι ας έρθουμε στην Εκκλησία. Η Εκκλησία είναι το θείο καθίδρυμα που ίδρυσε ο Χριστός. Στηρίζεται πάνω στην ελευθερία. Ο Χριστός δεν πίεσε κανέναν άνθρωπο για να γίνει οπαδός του. Ο Χριστός είναι εκείνος που είπε «Όποιος θέλει, ας με ακολουθήσει». Η Εκκλησία είναι και πρέπει να είναι το πιο φιλελεύθερο πολίτευμα που υπάρχει. Αλλά δυστυχώς τα λόγια του Χριστού τα ξέχασε ένα μέρος της Χριστιανοσύνης που κατοικεί στη Δύση, τα ξέχασε ο Πάπας. Αυτός λέει «Εγώ είμαι η Εκκλησία, εγώ είμαι ο απόστολος Πέτρος, εγώ είμαι το παν. Χωρίς τη δική μου θέλησι δεν γίνεται τίποτε…». Και το φρόνημα αυτό, που τόσο αντιστρατεύεται στο γνήσιο χριστιανικό πνεύμα, είναι η σπουδαιότερη αιτία που η Εκκλησία της Δύσεως είναι χωρισμένη απ’ τη δική μας, την Ορθόδοξη. Στη δική μας Εκκλησία δεν υπάρχει Πάπας. Τα ζητήματα δεν τα λύει ένας μονάχα. Λύνονται συνοδικά, με Τοπικάς και Οικουμενικάς Συνόδους.

Αλλά, για να λέμε την αλήθεια, και στη δική μας Εκκλησία υπήρξαν και υπάρχουν ακόμα κληρικοί, Μητροπολίται και Αρχιεπίσκοποι, που θέλουν να διοικούν την Εκκλησία ολιγαρχικά, χωρίς να λαμβάνουν υπ’ όψιν τη γνώμη των άλλων. Λένε κι’ αυτοί με τα έργα τους αυτό που λέει ο Πάπας· «Εγώ είμαι η Εκκλησία». Απ’ τους άμβωνες και τους θρόνους κηρύττουν ελευθερία αλλά μέσα στη διοίκηση εφαρμόζουν παπικό σύστημα και σε μερικές περιπτώσεις αποδεικνύονταο χειρότεροι κι’ απ’ τον Πάπα.

ΑΝ ΑΓΑΠΟΥΜΕ ΤΗΝ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ ΘΑ ΕΦΑΡΜΟΖΟΥΜΕ ΤΑ ΩΡΑΙΑ ΔΙΔΑΓΜΑΤΑ ΤΗΣ

Όλοι μας, αγαπητοί, θέλουμε ελευθερία και δημοκρατία και κατηγορούμε τη δικτατορία σαν σύστημα τυρανικό. Αλλ’ όπως απέδειξε η μικρή έρευνα που κάναμε, όλοι μας μικροί και μεγάλοι, έχουμε τάσεις ολιγαρχίας. Θέλουμε να διατάζουμε και να εξουσιάζουμε τους άλλους και δεν σεβόμαστε την ελευθερία τους. Αν είμαστε λοιπόν οπαδοί της ελευθερίας και της δημοκρατίας, ας είμαστε τίμιοι με τον εαυτό μας. Ας εφαρμόζουμε τα ωραία διδάγματα περί ελευθερίας στις σχέσεις μας με τους άλλους ανθρώπους. Διαφορετικά θάμαστε οι χειρότεροι υποκριταί.

+ Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης

____________________

ΣEΡBIKA

________________

СЛОБОДА ЈЕ ДАР БОЖИЈИ ЧОВЕКУ

Једно, драги моји, од најдрагоценијих добара која је Бог дао човеку је слобода. Човек је слободан да изабере шта жели. Можда оно наравно што жели да учини није му на корист, али хришћански морал не дозвољава да га други присиљавају да чини присилно добро. Други људи су дужни да га саветују, да му представе несрећне резултате које би за њега имао један његов лош избор, али на крају, ако он није сагласан, не треба да га присиљавају. Добро које настаје силом губи своју вредност и човек који се присиљава више се супротставља и постаје још гори. Исти Бог који је створио човека и дао му ту велику повластицу слободе, поштује, ако је дозвољен израз, човекову слободу. Пред тобом човече говори Бог, ставио сам воду и ватру а ти изабери и узми. Ако ставиш своју руку у воду, освежићеш се· али ако је ставиш у ватру, опећи ћеш се. Дао сам ти ум, да оцениш шта ти користи а шта ти штети.

СЛОБОДА ИМА ГРАНИЦЕ

Међутим, рећи ће неко, пустимо злочинце да чине шта желе, онда ће они клати и пустошити свет. За оне који мисле да само они имају слободу да чине шта пожеле и не поштују слободу других људи, за те злочинце постоји власт, која се зове држава.

Постоје у свим државама полиције, судови и затвори. Уколико држава добро употребљава своју власт, тада се зло умањује и људи се уз помоћ казне уче да и слобода има границе, које ако човек прекорачи, изазива супротстављање од стране организованог друштва и сносиће последице својих лоших дела. Read more »

«ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ»- ИЗДАЈА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Σεπ 27th, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик, ΒΙΒΛΙΑ π. ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΥ

Διαβάστε το βιβλίο του Μητροπολίτου Φλωρίνης π. Αυγουστίνου Καντιώτου·

«ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ»

«ΠΡΟΔΟΣΙΑ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΠΙΣΤΕΩΣ»

(πατηστε στον τίτλο του βιβλίου για να το διαβάσετε σε pdf)


56863256126937899214214

ИЗДАЈА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

ЕПИСКОП АВГУСТИН КАНТИОТИС

( ΣΤΑ SERBIKA)

PRODOSIA SERB. ιστ

(Превод са грчког м. Пелагија, 2. ИЗДАЊЕ, БЕОГРАД 2011)

Превод са грчког језика 2. издања књиге ”ИЗДАЈА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ» ревнитеља Православног Грчког Митрополита Флоринског Августина Кантиотиса.
 Избор фотографија и прелом: духовно чадо приснопамајтног Митрополита (Андроники Капланоглу), која је и издавач књиге на грчком језику.
Наша Вера је Једна и непријатељ је заједнички.
Сви Православни заједно треба да се боримо а Бог ће дати победу.

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Будимо спремни. Живимо у данима у којима се, као што сам изложио у својим вечерњим беседама и на нашим бројним међусобним састанцима, дешава издаја наше Православне вере, унутра у недрима Цркве, од стране проповедника, од стране теолога и од стране оних који су требали да буду први чувари нашег свештеног предања.
Будимо спремни. А ако се укаже потреба за оштријим  борбама, извршимо их, јер сада су, једноставно, симптоми једног таквог сукоба; ако се појави потреба – не знамо шта нам Господ припрема – ако евентуално до тога дође, нека Господ подигне нове борце наше Православне вере.
Свако од нас, а нарочито ви млађи, потрудите се да постанете мали Атанасији, мали Фотији, мали Марки Ефески, спремни да подигнете високо заставу и барјак наше Православне вере.

(беседа младима. 6. фебруара, пре 1967)  
   

ПРОРОЧАНСТВО КОЈЕ СЕ ИСПУЊАВА У НАШЕ ВРЕМЕ

”Долазе страшни дани и сви они који верују у Господа неће више ићи у велике храмове са златом украшеним архијерејима, него ће побећи далеко у пустиње и у пећине како би славили свога Господа”.

(Одломак из омилије Митрополита флоринског о. Августина Кантиотиса на тему: ”СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА КАО БОРЦИ»)

НЕКО ми је дао нешто. Отварам то. Немам право иком да га дам. Изгледа ништавно, али има велику вредност. Шта ли је, питам се?
Једна драхма!
Једна драхма!

  Даровао ми је Господ наш Исус Христос да се родим у Православној Цркви.
Даровао ми је Господ Исус Христос да се родим од родитеља православних.
Даровао ми је Господ Исус Христос нешто још  веће: и поред све моје недостојности, да сам проповедник Православне Цркве.
Даровао ми је још Бог да проповедам ево пуних 30 година.
Славим и благосиљам Господа за велика према мени доброчинства. Наиђу, међутим, тренуци када ум стаје, језик замуцкује, срце куца снажно. Наиђу тренуци агоније. Наиђу тренуци током којих проповедник Еванђеља, који има нешто савести и верује у оно што проповеда, проповедник који живи у једном демонизованом покољењу, наиђу, кажем, тренуци када се двоуми. Верујте ми – искрено вам говорим- не бих хтео овог часа да сам на овој говорници. Желео бих да одем далеко, изван светског Вавилона. Желео бих да имам крила ангела и архангела, да имам крила велика и да полетим, да одем у неки угао Свете Горе и унутра тамо да се затворим једном за свагда. Да се не чује моје смерно име ни у једном кутку Грчке, да оплакујем и ја своје грехе и, ако ми преостане времена, да оплакујем и грехе мог народа. Хтео бих, драги моји, да применим и ја ону мудру изреку светог Григорија Богослова, који је говорио: “… да се окренем себи и Богу„.                                              
Хтео бих да поновим и ја речи псалма: “Ко би ми дао крила голубиња? и ја бих одлетео и починуо„ (Пс. 54, 6).
 Али, не чиним то. Залепљен сам овде за земљу, за материју. Залепљен сам овде унутра у Атини, у престоници. Зашто? Кадгод размишљам да прекинем проповед писану и усмену, да се повучем након тридесет година у неки угао да оплакујем и ја своје грехе и грехе народа мога, унутра у мом срцу осећам један угљен ужарени, који ме пече и не да ми да ућутим. И тај угљен ужарени јесте ви. Угљен ужарени је моја савест. Угљен ужарени су вољени моји читаоци. Угљен ужарени су моји омиљени слушаоци. Ако неки пут заћутим, видим, један писмима, други телеграфима, трећи усмено, један благо, други строго, позивају ме натраг на моје место. И шта ми кажу:
  -Зашто ћутиш?
Ма, нисам ћутао. Тридесет година трубим у мојој грчкој отаџбини. По брдима и долинама, маленим насељима и селима, високим превисоким планинама, гдегод је, на крају крајева, куцало грчко срце, нисам престајао да проповедам реч Божију. Не ћутим, говорио сам.
  -Али опет да говориш.
Писао сам.
  -Али опет да пишеш.     Read more »

ΑΦΙΕΡΩΜΑ ΣΤΟΝ ΠΑΤΕΡΑ ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟ ΚΑΝΤΙΩΤΗ, ΕΝΑΝ ΑΛΗΘΙΝΟ ΕΠΙΣΚΟΠΟ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Σεπ 3rd, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик, ΤΑ ΥΠΕΡ & ΤΑ ΚΑΤΑ

ΕΙΣ ΜΝΗΜΗΝ ΤΟΥ π. ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΥ

Γεώργιος  Φωτ. Παπαδόπουλος

ο p. Aυg των 100ετων ιστΤις ημέρες αυτές (28.08.2013) συμπληρώθηκαν τρία (3) χρόνια από την προς Κύριον εκδημία του μακαριστού Μητροπολίτου Φλωρίνης π. Αυγουστίνου Καντιώτου. Ο αλησμόνητος πατήρ υπήρξε ο εμπνευστής εκατοντάδων χιλιάδων χριστιανών ανά τον κόσμο. Επιτέλεσε έργο πνευματικό και φιλανθρωπικό που μπορεί να συγκριθεί μόνο με εκείνο των Αγίων Αποστόλων και πρώτων Μαθητών του Χριστού και των Τριών Ιεραρχών. Έζησε ασκητικά και ιεραποστολικά, όπως ο Χριστός και δίδαξε απλά αλλά θεολογικά, όπως ο Χριστός. Συμπεριφέρθηκε δε σε κάθε γεγονός, περιστατικό και πρόβλημα που προέκυψε στα 104 χρόνια της επίγειας βιοτής του, όπως θα συμπεριφερόταν και θα έπραττε ο Χριστός. Ήταν τρομερά αφιλοχρήματος, φοβερά φιλακόλουθος, ασυζήτητα ευθύς και πιστός τηρητής των Κανόνων της Ορθοδοξίας μας. Γαλούχησε τέσσερις γενιές ανθρώπων σε δέκα και πλέον πόλεις της Μακεδονίας, της Στερεάς, της Θεσσαλίας, της Πελοποννήσου, στην Αθήνα. Ακριβώς για το τεράστιο έργο του, αλλά και για τον γεγονός ότι κήρυττε τον ΧΡΙΣΤΟ και ΜΟΝΟΝ, πολεμήθηκε και κυνηγήθηκε κατά κόσμον από τους πολεμίους της Εκκλησίας μας οι οποίοι πάντοτε κατατρωπόνονταν μπροστά στα επιχειρήματα, το έργο αλλά και την συντριπτική πλειοψηφία του φιλόχρηστου λαού που είχε με το μέρος του. Ήταν όντως θεοπρόβλητος αλλά και λαοπρόβλητος από τον ευλαβή κόσμο. Το κήρυγμά του μπορεί να συγκριθεί μόνον με του  Ιερού Χρυσοστόμου. Τέτοιοι Κληρικοί και δη Επίσκοποι γεννιούνται ένας κάθε 100 χρόνια και αν. Προσωπικά, υπήρξε για μένα πρώτος καθοδηγητής μου, με φώτισε με τα βιβλία και τις ομιλίες του και με νουθέτησε μέσα από την επιστολική αλληλογραφία μας. Με ώθησε προς την Εκκλησία μας, την Ορθοδοξία και υπήρξε πνευματικός πατέρας μου και πρότυπο ζωής, παράδειγμα προς μίμηση, από Κληρικούς και λαικούς που επιθυμούν να ζουν και να πολιτεύονται κατά Θεόν. Αντί άλλου αφιερώματος, για τα τρία χρόνια από την εκδημία του, παραθέτω το κείμενο που εξέδωσαν αγαπητοί και ευλαβείς αδελφοί, από το αυτάδελφο σωματείο του ζεύγους Ιωάννη και Αικατερίνης Αναγνωστοπούλου και που αναρτήθηκε στην ιστοσελίδα της «Φωτεινής Γραμμής» (η ηλεκτρονική της δ/νση ακολουθεί).

ΑΙΩΝΙΑ Η ΜΝΗΜΗ ΤΟΥ ΜΑΚΑΡΙΣΤΟΥ ΕΠΙΣΚΟΠΟΥ ΚΑΙ ΓΕΡΟΝΤΟΣ ΜΑΣ

π. ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΥ ΚΑΝΤΙΩΤΗ

Υικώς Γεώργιος  Φωτ. Παπαδόπουλος-Κήρυξ του θείου λόγου- πρ. Αντιδήμαρχος Χίου

_______________________________________

ΣTA ΣEΡBIKA

______________________________________

СЕЋАЊЕ НА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ

МИТРОПОЛИТА ФЛОРИНСКОГ АВГУСТИНА

 
Данас (28.08.2013), навршиле су се три (3) године од уснућа у Господу блаженопочившег Митрополита Флоринског о. Августина Кантиота. Незаборавни отац Августин је био надахнитељ на хиљаде хришћана широм света. Вршио је духовна и филантропска дела  која се могу једино упоредити са делима светих Апостола и првих ученика Христових као и са делима света Три Јерарха. Живео је аскетски и мисионарски, као Христос  поучавао је једноставно али теолошки. Опходио се у сваком догађају, прилици и проблему који је произишао у 104 године његовог  земаљског живота, како би то чинио и сам Христос. Није био среброљубив и био је веома доследан канонима, неоспорно израван и верни чувар Канона нашег Православља.
Извео је на пут четири хришћанска поколења у десетак градова Македоније, Стерије, Тесалије, Пелопонеза и Атине. Управо због његовог огромног дела, али и зато што је проповедао САМО ХРИСТА, многи противници Цркве су се борили и прогонили га, а да при том нису успели да умање број његових дела и велико мноштво хришћана које је имао на својој страни. Био је и божији а и народни изабраник. Проповед његова једино може да се упореди са проповеди светог Јована Златоустог. Такви свештеници и Епископи се рађају једном у 100 година. За мене лично је био мој први усмеривач,човек који ме просветио  са својим књигама и говорима,  и кроз наше мисионарско дописивање ме је усмеравао на пут истине. Усмерио ме је ка нашој Цркви, Православљу, једном речју био је за мене духовни отац и пример живота, вредан опонашања, од свештеника и лаика који желе да живе и владају се по Богу.
ВЕЧНИ ПОКОЈ НАШЕМ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ
ЕПИСКОПУ И СТАРЦУ  о. АВГУСТИНУ КАНТИОТУ
Георгије Фот. Пападопулу – Проповедик речи божије, бивши Заменик градоначелника Хиа.

ΤΑ ΟΣΤΑ ΤΟΥ ΘΡΥΛΙΚΟΥ ΓΕΡΟΝΤΟΣ ΚΑΙ ΑΝΕΠΑΝΑΛΗΠΤΟΥ ΕΡΓΑΤΟΥ ΤΟΥ ΕΥΑΓΓΕΛΙΟΥ ΠΡΩΗΝ ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΦΛΩΡΙΝΗΣ, ΚΥΡΟΥ ΑΥΓΟΥΣΤΙΝΟΥ καθὼς καὶ τῶν ἡρώων τῆς Ἐθνικῆς μας Παλιγγενεσίας θὰ τρίζουν καὶ θὰ βοοῦν: «ἀνάθεμα σὲ ἐκείνους τοὺς ἀπογόνους μας καὶ συγχρόνους ἰθύνοντες, Πολιτείας καὶ Ἐκκλησίας, οἱ ὁποῖοι, ἐνῷ κόπτονται γιὰ τὴν ἄμεση πραγματοποίησιν τοῦ κεντρικοῦ μωαμεθανικοῦ τεμένους στὴν Ἀθήνα καὶ πολλῶν ἄλλων στὰ περίχωρα, ὅμως γίνονται «ἀφωνότεροι ἰχθύος» γιὰ τὴν πραγματοποίησιν τοῦ ΤΑΜΑΤΟΣ ΤΟΥ ΘΡΥΛΙΚΟΥ ΓΕΡΟΥ ΤΟΥ ΜΟΡΙΑ ΚΑΙ ΤΩΝ ΑΛΛΩΝ ΗΡΩΩΝ ΤΗΣ ΕΘΝΙΚΗΣ ΜΑΣ ΠΑΛΙΓΓΕΝΕΣΙΑΣ

1. Βάσει τῆς Συνθήκης τῆς Λωζάννης (προσεχῶς θὰ τὴν ἀναρτήσουμε ὁλόκληρη) κανένα ἄλλο τέμενος δὲν ὑποχρεούμεθα νὰ κατασκευάσουμε στὴν Ἑλλάδα, πέραν τῶν ὅσων ὁρίζονται εἰς αὐτή.

Ὅμως μὲ τὴν ἀντεθνικὴ καὶ ἀντιχριστιανικὴ συμπεριφορά τους οἱ σημερινοὶ ἰθύνοντες, Πολιτείας καὶ Ἐκκλησίας, ἀναγνωρίζουν de facto μουσουλμανικὴ μειονότητα καὶ πέραν τῶν Νόμων Ξάνθης καὶ Ροδόπης, σὲ ὅλη τὴν Ἑλλάδα.

Αὐτὸ τὸ «πάτημα πεπονόφλουδας» τῶν ἰθυνόντων θὰ τὸ πληρώνουν οἱ ἐπερχόμενες γενεὲς μὲ τόκο καὶ ἐπιτόκιο (ἐπίκειται «Κοσσοβοποίησι» τῆς πατρίδας μας) καί, μὲ τὴν σειρά τους, θὰ ἀναθεματίζουν μὲ ὅλη τὴν δύναμι τῆς ψυχῆς τους τοὺς σημερινοὺς ἰθύνοντες. Ἡ λύσις ὅμως καὶ ἡ θεραπεία δὲν εἶναι τὰ ἀναθέματα ἀλλὰ ἡ πρόληψις τοῦ κακοῦ. 

2. Ὁ Αὐγουστῖνος Καντιώτης δὲν ὑπάρχει πλέον γιὰ νὰ κατατροπώνῃ τοὺς ἐξομότες, τοὺς προδότες καὶ τοὺς γεννίτσαρους τοῦ πνεύματος.

Σημερινοὶ ἰθύνοντες εἶναι καιροσκόποι τῆς συναλλαγῆς, τοῦ παζαρέματος, τῶν φατριῶν καὶ ἀνήκουν στὴν Ο.Φ.Α.Ε. (Ὅπου Φυσάει Ἄνεμος Εὐνοϊκός) καὶ δὲν ἔχουν θάρρος καὶ παρρησία νὰ κατατροπώνουν τοὺς μοχθηροὺς νοητοὺς λύκους τῆς Πολιτείας καὶ τῆς Ἐκκλησίας.

Ἑκατομμύρια ὀρθοδόξα καὶ ἐθνικὰ σκεπτομένων στενάζουν καὶ βροντοφωνοῦν: «Ἄχ Αὐγουστῖνε ποῦ εἶσαι;».

3. Μᾶς ἐγκατέλειψε πρὸ 3 ἐτῶν. Ἄς προσευχόμεθα μὲ ὅλη τὴν δύναμι τῆς ψυχῆς μας νὰ μεσιτεύῃ στὸν Ἐλευθερωτὴ Σωτῆρα Χριστό, νὰ μᾶς ἐλευθερώσῃ καὶ πάλι ὄχι μόνον ἀπὸ τοὺς παθιασμένους μωαμεθανοὺς ἀλλὰ καὶ ἀπὸ τὴν μασωνία, τὸν σιωνισμό, τὸν μαρξισμό, τοὺς σοσιαλ-ληστές, τοὺς οἰκουμενιστές, τοὺς ἀνήκοντες στὴν στοὰ Bildeberg, τὴν νέα τάξι πραγμάτων, τὴν νέα ἐποχή, τὴν ὑπερκαταναλωτικὴ κοινωνία, τὸν ὑλικὸ εὐδαιμονισμό, τὴν ἠθικὴ ἐξαχρείωσι, τὴν ὑλικὴ ἐξαθλίωσι, καὶ τοὺς ἐθνοκάπηλους, ποὺ διατείνονται ὅτι δῆθεν ἐμφοροῦνται ἀπὸ ὀρθές, ἐθνικὲς καὶ ὀρθόδοξες ἀρχές . . .

4. Βλέποντες ἰθύνοντες Ἐκκλησίας καὶ Πολιτείας ὅτι τὸ «Τάμα τοῦ Κολοκοτρώνη ὅλους μᾶς ἐμπνέει ὅλους μᾶς ἑνώνει» καὶ ὅτι θὰ συμβάλλῃ στὴν ἠθικὴ τόνωσι καὶ ἀναγέννησι τῶν Ἑλλήνων, ὡς ἐκτελεστικὰ ὄργανα τῶν Rotschoild, Georg Soros καὶ λοιπῶν ἀντιχρίστων ἀνθελλήνων, τὸ σαμποτάρουν παντοιοτρόπως . . .

5. Ἄν ζοῦσε σήμερα ὁ Αὐγουστῖνος Καντιώτης θὰ τοὺς παίρναγε ὅλους «γενεὲς δεκατέσσαρεις» καὶ θὰ Read more »

СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА – АНЂЕО У ТЕЛУ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Σεπ 1st, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик

СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА – АНЂЕО У ТЕЛУ

(ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΠΡΟΔΡΟΜΟΣ – ΑΓΓΕΛΟΣ ΕΝ ΣΑΡΚΙ)

 

Αποκεφ. Ιωαννου«Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.» (Матеј. 11,10)
Данас слави један анђео. Ко је тај анђео? Анђео који данас слави је  човек. Да ли постоји човек који је анђео? Да, постоји.  Oн је био  човек и анђео у телу. Ко је то? То је свети Јован Претеча. Често га осликавају са крилима, јер је био човек као и ми, али је живео као анђео.

* * *

Као мало дете живео је поред свог оца Захарија и  мајке Јелисавете. Они су били свети људи, и дете које им је даровано је било од Бога.  Када је порастао Јован је отишао из свога села, не да би зарадио и скупљао новац, већ је имао један велики циљ. Где је отишао? Мало даље од реке Јордан, била је пустиња. Да ли је живећи тамо имао своју храну и кухињу? Не. Да ли је имао душек или кревет? Не. Да ли је имао кућу? Не. Живео је као анђео. Одећа му је била начињена од камиље длаке. Пиће му није било ни вино, ни ракија а  ни пиво. Он није такве ствари стављао у своја уста. Ишао је на реку и са својим длановима је пио воду из реке Јордан. Храна му је била као што каже Јеванђеље, «биље и дивљи мед» (Матеј. 3,4). Каква је то храна била  «биље »? Постоје два превода. Доле у Арабији, где постоје акриде, хватају их, суше на сунцу и посипају сољу. Као што неки  људи једу шкампе и јастоге, тако су и они јели акриде. Али постоји и други превод, који каже да су «акриде» окрајци од дивљих трава. Да ли једно или друго, његова храна је била веома обична. Друштво му нису правили људи већ дивље звери, лавови и вукови, који су поред њега стајали мирно као овчице.
Тек касније је долазио на реку Јордан и проповедао о покајању. Треба да се покају сиромашни, богати, цареви, старци са седом косом, жене и мушкарци, сви треба да се покају, јер сви имамо потребу за исповешћу и покајањем. Много људи је долазило на реку Јордан да би сусрело Јована. Као што пчеле лете према цвету, тако су сви журили да виде Јована, тога утеловљеног анђела. Шта је толико људи радило код св. Јована? Сви ти људи  «и исповиједаху гријехе своје» (Матеј. 3,6).

* * *

Као што су чинили сви ти људи који су посећивали Јована, тако треба и ми да чинимо. Сваки човек који осећа себе, треба да се исповеда. И као што је Јован живео као анђео, тако и ми треба да живимо као анђели. Човек има једно велико одредиште где треба стићи. Read more »

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Αυγ 6th, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН

«Јер знађаше да су га из зависти предали.» (Матеј 27,18)

g. Pantel.Данас драги моји хришћани, прослављамо спомен великомученика св. Пантелејмона. Наша тема данас је одговор на питање: Зашто је св. Пантелејмон  прогнан из своје лекарске службе, иако је био један од најбољих и најтраженијих лекара свога доба?

* * *

Свети Пантелејмон је живео и деловао у време прогона током владавине римског цара Диоклецијана. Родио се у Никомидији у Малој Азији. Отац му је био идолопоклоник, а  мајка му је била једна од оних хришћанских жена које су  дубоко у срца своје деце усађивале веру у Христа. Свети Пантелејмон је био поучен истинама вере од своје мајке.

Као дете је био веома паметан, наклоњен словима, студирао је за лекара код познатих учитеља. Доказао се као врхунски лекар. У оно време било је много лекара, као што их има и данас. Веома је ретко у наше време пронаћи верујућег лекара. Као што знамо велика већина лекара су неверници и материјалисти. Бог да вас сачува да им не паднете у руке.  Свети Пантелејмон се разликовао од тих лекара. По чему се он разликовао? Па разликовао се у следећем:

Пре свега по односу према новцу се разликовао, док су остали лекари били среброљупци и док су искориштавали болеснике и сакупљали благо на земљи, свети Пантелејмон је био скромни идеолог, лечење је сматрао једном врстом мисионарења. Често су га виђали да посећује ноћу као ангел  сиротињске колибе и насеља. Док су остали лекари обилазили болеснике из угледних породица, он је обилазио  сиромашна насеља и служио и лечио сиромашне болеснике.

Још по нечем се овај светитељ разликовао од осталих лекара, Read more »

ХРИСТОС ЖИВИ И ЦАРУЈЕ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Απρ 20th, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик

 

ХРИСТОС ЖИВИ И ЦАРУЈЕ

Ο ΧΡΙΣΤΟΣ ΖΗ ΚΑΙ ΒΑΣΙΛΕΥΕΙ

«У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше Реч» (Јован 1,1)

 
ΚYRIOS ΙHSOS ΧRISTOSДраги моји хришћани, ова проповед ће бити веома сажета, унаточ умору, на литургији не би требала изостати проповед. Јеванђеље које се данас чита је најважније од свих других Јеванђеља која читамо у току године. Ово Јеванђеље је узвишено и теолошко. Ове речи су веома узвишене: «У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше Реч.» (Јован 1,1). Протумачимо ове узвишене речи. Ни ја немам правих речи а ни ви немате стрпљења за једно потпуно објашњење овога стиха. Рећи ћу само неколико речи о овоме узвишеном стиху.

* * *

 Кажу да је један цар у старо време позвао у свој двор једног мудрог човека. – Желим, рече, да ми одговориш на једно питање које  ме већ дуго времена заокупља : – Шта је Бог? – То је баш тешко питање, рече овај мудрац. Не могу да одговорим одмах на ово питање. Дајте ми рок од три дана. Дао му је цар рок од три дана. Отворио је многе књиге овај учењак и читао је све што је могао пронаћи о тој теми. Када се вратио, рекао је цару: – Царе, нисам могао пронаћи одговор на ваше питање. Тражим вам још три дана. Добио је још три дана за решавање овог питања. Након та три дана опет је дошао са истим одговором. Тражио је још три дана. Али на крају, унаточ свим данима које је узео, било је немогуће да удовољи својим одговором цару. На ово питање никада није одговорио стари учењак, али на ово питање са мало речи  одговара данашње Јеванђеље: «У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше Реч.» (Јован 1,1).
 Како бисмо требали схватити овај стих? Одлетимо са нашом помишљу у прошлост. Проћи ћемо векове и стољећа напредујући назад у времену. Долазимо у време када човек није постојао. Настављајући наше путовање у далеку прошлост, проналазимо да од остатака које су пронашли геолози, нису постојале ни животиње, ни птице, ни дрвеће, ни биљке нити било који други облик живота. Још даље ако идемо видећемо да није постојало ни море, «А земља беше без обличја и пуста» (Генеза. 1,2). Нису постојале ни планете, нису  постојали земља, сунце, галаксије, комете, нити било шта из астралног свемира. Стижемо тако у неко време када није постојало ништа. Шта сам рекао? Ништа? Хула! Како није постојало ништа? Постојао је Бог, Реч! «У почетку беше реч», од почетка је постојала Реч. Тако да није постојало време када није постојао Син и Реч Божија, дакле Христос. Христос је постојао увек. Он је Превечан и Савечан са Оцем. Тешко је ово разумети, рећи ћете ми, то је тајна. Заиста то је велика тајна. Али нећемо је због тога порећи, прихватићемо је са вером. Иначе као што сам и пре често говорио, не само натприродне али и природне ствари крију у себи многе тајне. Пун је свет тајни. Све научне гране имају нерешене проблеме. Наука само описује неке тајне али их не објашњава потпуно, не залази дубоко у тајну  феномена. Као на пример, не говори нам шта је електрицитет, шта је магнетизам или шта је светска привлачност? Наука описује али шта је у ствари нешто не зна нам рећи. Тајне су свуда распрострањене по природи, па и у најмањим стварима. Најмањи постотак сунца или атома  је једна мала минијатура универзума. Наводим један пример, у Риму се сазвао светски лекарски скуп на челу са врховним лекарима, који се баве са болешћу која хара светом, раком. Много су рекли на том скупу. На крају је председник скупа изрекао закључак. Знамо рекао је, како се појављује рак, знамо како се развија и који су му симптоми, али једно не знамо, који је његов узрок, како се ствара – како настаје. Како једна од милион ћелија које има наше тело – је рак, нормално ради у хармонији са свим осталим, и изненада  «полуди», искључи се са своје путање и од онога часа почиње болест.
Свуда су дакле тајне. Уколико се научници чуде стварима из материјалног света, како ми да објаснимо тајну лица свете Тројице? Нек научници прво реше тајне које крију природне појаве, и тада ћемо ми решити натприродне ствари. Ум човеков је као једна мала шоља, не може у њега стати океан. Read more »

1. ΠΟΥ ΘΑ ΒΡΟΥΜΕ ΤΗ ΧΑΡΑ 2. ΜΕΓΑΣ ΠΑΡΑΚΛΗΤΙΚΟΣ ΚΑΝΩΝ 3. САМОПРЕКОР – ΑΥΤΟΜΕΜΨΙΑ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Μαρ 11th, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик, VIDEO p. AYGOYST., Xαιρετισμοι της Παναγιας, ΠΡΟΣΕΥΧΗΤΑΡΙ

ΠΟΥ ΘΑ ΒΡΟΥΜΕ ΤΗ ΧΑΡΑ

Ο Μητροπολίτου Φλωρίνης π. Αυγουστίνος Καντιώτης μας δείχνει τον δρόμο

Η ΠΑΝΑΓΙΑ ΜΑΣ ΔΙΝΕΙ ΤΟ ΚΛΕΙΔΙ

Ας ακούσουμε την συμβουλή του σεβάσμιου Γέροντος ιεράρχου και δεν θα μετανοιώσουμε

_____

 

_

ΜΕΓΑΣ ΠΑΡΑΚΛΗΤΙΚΟΣ ΚΑΝΩΝ

___

______

ΑYTOMEMΨΙΑ – САМОПРЕКОР

Ὁ Μέγας Κανὼν συνιστᾷ κάτι ποὺ ἐκφράζεται μὲ μιὰ λέξι σπάνια ―πρώτη φορὰ θὰ τὴν ἀκοῦτε―· δὲν ὑπάρχει καὶ στὰ λεξικά. Εἶνε ἡ λέξις αὐτομεμψία. Σὰν ἔννοια τὴν ἀναφέρει καὶ ὁ ἅγιος Ἰωάννης τῆς Κλίμακος. Τί θὰ πῇ αὐτομεμψία; Μὲ ἁπλᾶ λόγια σημαίνει τὸ ἑξῆς.
Ὁ ἐγωϊστὴς ἄνθρωπος, ὁ ἀλαζὼν καὶ ὑπερήφανος, κάνει τὸν ἑαυτό του είδωλο. Αὐτοείδωλον τὸ λέει ὁ ἅγιος Ἀνδρέας ἐδῶ· «Αὐτείδωλον ἐγενόμην…» (δ΄ ᾠδή, 26ο τροπ.). Ἔχουμε στήσει ψηλὰ στὴν καρδιά μας τὸ ἐγώ μας. Τὸ ἐπαινοῦμε μόνοι μας, καὶ εὐχαριστούμεθα νὰ μᾶς ἐπαινοῦν καὶ οἱ ἄλλοι. Κι ἅμα κάποιος, ἢ ἡ μάνα ἢ ὁ πατέρας ἢ ὁ ἱεροκήρυκας, μᾶς κάνουν κάποια παρατήρησι, τότε γινόμεθα θηρία. Τὸ ἐγὼ εἶνε τὸ είδωλο, ὁ θεός μας.
Ἐνῷ λοιπὸν ὁ ἐγωϊστὴς καὶ ὑπερήφανος ἐπαινεῖ τὸν ἑαυτό του καὶ κατηγορεῖ τοὺς ἄλλους, ὅπως ὁ φαρισαῖος, ἀντιθέτως ὁ ταπεινὸς δὲν κατηγορεῖ τοὺς ἄλλους, ἀλλὰ κατηγορεῖ – ποιόν; Τὸν ἑαυτό του. Μέμφεται ἑαυτόν – αὐτὸ θὰ πῇ αὐτομεμψία. Θεωρεῖ τὸν ἑαυτό του, ὅπως ὁ τελώνης, ἕναν ἁμαρτωλὸ ποὺ ἔχει ἀνάγκη τοῦ ἐλέους τοῦ Θεοῦ. Αὐτομεμψία, λοιπόν, εἶνε ἡ κατηγορία τοῦ ἑαυτοῦ μας.
Πῶς κατορθώνεται αὐτὸ τὸ δύσκολο πρᾶγμα; Read more »

КАРНЕВАЛ У ПАТРИ

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Φεβ 28th, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик

(Μεταφρασμένο το μεγαλύτερο μέρος της «ΧΡΙΣΤΙΑΝΙΚΗΣ ΣΠΙΘΑ» αρ. φύλ. 125 στα Σέρβικα)

КАРНЕВАЛ У ПАТРИ

(ΤΟ ΚΑΡΝΑΒΑΛΙ ΤΩΝ ΠΑΤΡΩΝ)

καρναβάλιДраги моји читаоци, стигли су нам давно пророковани дани, у којима ће људи пожелети да немају ни очи нити уши, да не би видели и чули грозне призоре и звукове изопачености једног света који је одаљен од Господа и који непрестано пада и пропада, претварајући се у некадашње градове Содому и Гомору.
 
Да ли сте обавештени у којој престоници Пелопонеза се и ове године припрема карневал који ће забележити рекорд и који ће превазићи, по организацији и гламуру, и карневале који се одржавају у Никеји, Венецији, Масалији или неком другом европском граду? Да ли видите да се такмичимо са Западом у разврату?
 
– Дакле, шта је то карневал? – Један повратак у прошлост неће овде бити бесмислен. Било је то време у којем је истинити Бог био непознат. Натпис на атинском жртвенику је гласио: ‘посвећено је «Непознатом Богу»’. Човечанство се кретало мраком. Било је то доба густе таме. Свет је имао само поноћ. Свуда идоли, царовало је у то доба страшно незнање, сујеверје и идолопоклонство.
 
Све, и најнечистије животиње и најсавршенији предмети, све је било обожено. Чак су и људски пороци били обожени. Бог пића је био Вакх. Бог крађе је био Ерм. Богиња нечистоће је била Афродита. Богиња прељуба је била Дија. Бог освете је био Арис… Замислите само! Богови као заштитници зла и неморалности? Зависно од морала божанстава било је и њихово обожавање, које се придавало боговима уместо прецима. У дан, на пример, када је празнован Вакх, слављеници су одржавали параде: кретали су од Вакховог храма, били су сви маскирани, држали су у својим рукама нечисте симболе, сједињавали су се јавно мушкарци и жене, галамили су, вриштали, псовали, хулили, певали су бесрамне песме, пролазећи трговима и улицама града исмејавали су пролазнике, плесали, пили, ваљали се по путевима, чинили разне бесрамности, радили су и чинили за време прославе свог божанства оно што је срамно и изрећи речима. Read more »

1. БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2012 – 2. ХРИСТОС НАС СПАСАВА ОД ГРЕХА

author Posted by: Επίσκοπος Αυγουστίνος Καντιώτης on date Ιαν 1st, 2013 | filed Filed under: Cрпски језик

А Р Т Е М И Ј Е
По милости Божијој православни Епископ
Рашко-призренски и косовско-метохијски
grb-spc-bojaУ ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву
и свим верним синовима и кћерима духовним
сверадосни божићни поздрав
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Гледам чудесну у преславну тајну“.
     „Данас се сва твар радује и весели,
      јер се Христос роди од Пречисте Дјеве“.
     „Данас се веселе и радују сви анђели
на небу“ и „сва племена на земљи“.
                                    (Из божићних стихира)

Таквим и сличним песмама и химнама, драга и вољена децо духовна, света Црква Православна дочекује и поздравља Богомладенца Христа, оваплоћеног Сина Божијег који долази на земљу, да би земљу учинио небом, да би нас људе вратио и привео Оцу Свом Небеском. Отуда је Божић за нас не само први и најрадоснији празник, него и мајка свих осталих празника које током целе године дочекујемо и прослављамо са песмама и химнама духовним, које хране и веселе душе наше ослобађајући нас земаљских уза греха и таштине.

Колико и колико празника и радости духовне, каже свети Григорије Богослов, свакодневно долазе к нама од божанских тајни! Но највећа тајна за нас остаје тајна Оваплоћења Сина Божијег, тог највећег дара Бога човеку, који, по светом Василију Великом, превазилази сваки ум сазданих бића, и остаје као вeлика тајна силаска Бога, Који се „уселио у нас“ као Богочовек, догађај надразуман и неизрецив. По природи својој ум људски је немоћан да продре у дубине премудрости Божије и да све објасни. Зато нам је Бог оставио веру као сигурнији орган познања, којом спознајемо и примамо надумне тајне Божије. То важи поготову данас, када је савремени човек потопљен у многе бриге и невоље свога времена. Душе људске су данас сасушене јер су се удаљиле од сладости божанске, и веома ослабиле због одсуства благодати и безброј невоља јавних и тајних, којима владају страсти и греси, те су сиромашне од спремности на жртву, а не због недостатка материјалних добара.

Запитајмо се, браћо „шта има сиромашније од витлејемских јасала“, „понизније од пелена“, „бедније од пећине“, у којима је, међутим „засијало богатство божанства“. Како да нам срце не затрепери од те радости? Од радости која нам је дошла са оваплоћеним Господом? Од радости због Оне која нам Га је родила – Владичице Богородице? чиме је Она постала наша утеха и потпора, као најнежнија мајка, која пружа своје руке нама ништавним људима да нам преда своје преслатко чедо Богомладенца Христа.

Размишљајмо, браћо, али не само данас на Божић, него свакога дана и часа, о блаженству Пресвете Богордице која доноси у свет Превечно Чедо Своје. Коју безграничну радост и благослов осећа свака мајка када угледа новорођено чедо своје, тог новог човека, као бебу повијену у пелене, да почива у њеном наручју. Коју радост осећа и Богородица овог момента када све бива „по речи“ Божијој. Колика је радост њена када даје живот Животодавцу и Створитељу своме. Која је њена радост од сазнања да у своме наручју држи савршену Божанску и савршену човечанску природу, међусобно нераскидиво сједињене у једној Ипостаси Бога Логоса. Колика је радост која се излива на род људски из худе пећине витлејемске, као из „раскошне палате“, обасјане незалазном светлошћу која облива сву твар. „Анђели неућутно певају, пастири у пољу ликују, мудраци за звездом путују, небо се весели, земља се радује“. Богородица, дакле, приноси човечанству радост послушања: „Ево слушкиње Господње“, насупрот Евиног преступа непослушања. Богородица дарује човечанству радост искупљења од страшне тираније смрти.

Комплетну посланицу погледајте на адреси:

http://www.eparhija-prizren.org/episkop/tekstovi/905-bozicna-poslanica-2012.html


 ХРИСТОС НАС СПАСАВА ОД ГРЕХА

(ΠΟΙΟΣ ΜΑΣ ΣΩΖΕΙ)

 

Недеља пре Божића (Матеј. 1,1-25)

«… и надјени му име Исус» (Матеј. 1,21)

Драги моји хришћани, како брзо пролази време! Ускоро ћемо славити још једном велики празник  Христовог рођења Божић. Зато се и ова недеља назива недеља пре Христовог рођења.

* * *

Наша света Црква је одредила да се данас чита прво поглавље Јеванђеља по Матеју. Данас  читамо имена свих Христових предака. – Да ли је Христос имао претке? Као беспочетни Бог,  Христос није имао претке, имао је само небеског Бога Оца. Међутим када се појавио на земљи, као човек савршен и без греха, обукао се у  тело од пречисте крви пресвете Богомајке. Родио се на надприродан начин, није имао земаљског оца, само је имао мајку. Мајка му је била Богородица Марија. Родитељи Богородице су били Јоаким и Ана, а родитељи Јоакима и Ане су били  неки други људи и тако уназад. Тако се прави породично стабло предака. Прва карика у ланцу предака Христових је једна велика историјска личност, Аврам. Као што смо чули од апостола,  Авраму је дато велико обећање, да ће од његових потомака, из племена Јудиног се родити Избавитељ.

Свега дакле кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест (Матеј. 1,17). Отприлике педесет имена, која на нас не остављају неки посебан утисак. То су јеврејска имена и замара нас да слушамо узастопно: „роди“, „роди“, док чекамо да родослов дође  до Дјеве Марије, од које се роди Христос.

Имена која ми данас слушамо равнодушно, у оно време су причињавала велики утисак. Неки од предака су били војсковође,владари, пророци, патријарси, краљеви, богаташи, мудри као Соломон и Давид и др. Данас та имена не утичу много на нас. Чему нас то поучава? Као што су та имена заборављена, исто ће бити и са онима који у данашње време утичу на друге људе неким својим талентима и вештинама после 50 -100 година, ко ће их се сећати? Негде тамо на некој страни историје, са ситним словима, ће бити уписано да су ти људи некада живели на земљи. Тако ће се угасити слава њихова, као што се гасе  ватромети и светиљке. Закључак је : „таштина над таштинама, све је таштина.“(Књиг.Проп. 1,2). Све ће постати ништавно, богатство и чинови. Једно ће само остати, да неко извршава вољу Божију.

И све док се имена израиљске и светске историје као и  савременика наших утапају у бездан времена, једно име остаје увек актуелно и савремено, у инат демонима. Које је то име? То је име које је дано Божанском младенцу. Анђео  по Господњој заповести рече Јосифу заштитнику Богородичином. «… и надјени му име Исус» (Матеј. 1,21). Шта значи име Исус? То име није грчко, име је јеврејско, а преведено на грчки језик значи „Спаситељ“. Значи дете које ће се родити је Спаситељ. Молим вас да запамтите ово име, «Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.» (Филипљ. 2,9). Зашто је Христос назван „Спаситељ“? Ово треба да објаснимо. Read more »